Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i VV, čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 994/19 od 01.04.2019. godine, na sednici održanoj 05.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 994/19 od 01.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 994/19 od 01.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 652/2017 od 30.01.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.09.2014. godine do 31.08.2015. godine, solidarno isplate pojedinačne iznose i to mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma do isplate, sve bliže određeno u izreci presude, kao i da mu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 76.104,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 990/19 od 19.04.2019. godine, odbijena je žalba tuženog VV i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu u odnosu na ovog tuženog.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se o revizijama odlučuje kao o izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijama se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Apelacionih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tuženih, kao izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tača 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate, podneta je 01.09.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 132.593,55 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije nedozvoljene.

Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić