Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tomislav Šunjka, advokat iz ..., protiv tuženih BB sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Andrić, advokat iz ... i VV sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3267/18 od 17.12.2018. godine, u sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3267/18 od 17.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3267/18 od 17.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2222/2017 od 31.08.2018. godine, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužilji za period od 01.10.2014. godine do 10.08.2015. godine solidarno isplate naknadu na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 71.112,21 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da solidarno obračunaju i uplate doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu. Obavezana je tužena VV sa sedištem u ..., da tužilji za period od 10.08.2015. godine do 26.12.2016. godine isplati troškove za ishranu u toku rada i troškove za regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 105.145,33 dinara, sa zateznom kamatom, kao i da za navedene dosuđene iznose koji predstavljaju visinu neisplaćenog dela zarade obračuna i uplati nadležnom fondu doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, sve kako je izrekom navedeno. Obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 113.708,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tužilje za isplatu zatezne kamate na dosuđenu naknadu troškova postupka od presuđenja do izvršnosti presude.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 3267/18 od 17.12.2018. godine, delimično preinačio rešenje o troškovim a parničnog postupka, sadržano u prvostepenom presudi, tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko iznosa od 99.308,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. U ostalom delu prvostepena presuda je potvrđena. Odbijen je zahtev tužene VV sa sedištem u ..., za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.

Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijama tuženih ukazuje, a tiču se, u suštini, prava zaposlenih na isplatu toplog obroka i regresa i odgovornosti poslodavca prethodnika i sledbenika kada je došlo do promene poslodavaca, usled statusnih promena. Naime, shvatanje Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijama tuženih ukazuje izraženo je u više odluka Vrhovnog kasacionog suda.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenih proizilazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova, je na poslodavcu, u konkretnom slučaju na tuženima.

Solidarna odgovornost tuženih za prava i obaveze zaposlenih koje su predmet tužbenog zahteva, za period pre izvršenih statusnih promena, proizlazi iz činjenice da sa tužiljom nije zaključen novi ugovor o radu, već je zaključen aneks ugovora o radu, prema kome tužilja kao zaposlena nastavlja radni odnos sa poslodavcem sledbenikom, koji preuzima ne samo prava, već i obaveze poslodavca prethodnika, koje su nastale iz zaključenog ugovora o radu i radnog odnosa. Budući da je tužilja, kako je nižestepenim presudama utvrđeno, bila zaposlena kod prvotuženog do 31.08.2015. godine, to su tuženi u tom periodu solidarno odgovorni za prava i obaveze zaposlenih, a nakon tog perioda, odnosno počev od 01.09.2015. godine za prava i obaveze zaposlenih odgovara drugotuženi u ovoj parnici, kao novi poslodavac sa kojim je tužilja zaključila aneks ugovora o radu 01.09.2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2, u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizije tuženih nisu dozvoljene.

Tužbom podnetom 14.11.2017. godine, tužilja je tražila isplatu troškova na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 164.170,26 dinara. Podneskom od 26.06.2018. godine tužilja je preinačila tužbu i zatražila predmetnu naknadu u iznosu od 176.257,54 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koju je u uvodu presude označio prvostepeni sud.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizije tuženih nisu dozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 404. stav 2. i člana 413. ZPP.

U konkretnoj situaciji, izjavljena revizija nije dozvoljena, bez obzira na činjenicu što je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena presuda u pogledu troškova spora. Naime, kada se preinačenje odnosi, između ostalog, na troškove spora, u takvoj situaciji se ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić