U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Žigić, advokat iz ..., protiv tužene ''Bačka'' d.o.o. Čonoplja, čiji je punomoćnik Dragan Zarić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3036/20 od 18.11.2020. godine, na sednici održanoj 19.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3036/20 od 18.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 810/19 od 10.07.2020. godine, tužbeni zahtev je usvojen i poništeno rešenje br. ... od 17.11.2016. godine, kojim je zaposlenom AA, četvrti stepen stručne spreme, radnik ..., otkazan ugovor o radu br. ... od 01.08.2010. godine, sa izmenama, shodno Aneksu br. .../... od 21.06.2016. godine, a da mu radni odnos prestaje zbog nepoštovanja discipline propisane aktom poslodavca i takvog ponašanja usled kojeg ne može da nastavi rad kod poslodavca, kao i da AA prestaje radni odnos od 17.11.2016. godine, odnosno danom donošenja navedenog rešenja. Obavezana je tužena da tužioca vrati na rad u skladu sa stručnom spremom i radnim sposobnostima. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 187.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3036/20 od 18.11.2020. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen zahtev tužioca za poništaj rešenja tužene br. ... od 17.11.2016. godine, kao i zahtev tužioca za vraćanje na rad, dok je ukinuta navedena presuda u delu odluke kojim je obavezana tužena da tužioca rasporedi u skladu sa stručnom spremom i radnim sposobnostima i tužba u tom delu odbačena. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka u iznosu od 187.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 201.750,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda iz odredbe člana 374. stav 1. ZPP, učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom, na koje se neosnovano ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ... sa ... stepenom stručne spreme koji je ranije na osnovu pravnosnažne presude vraćen na rad kod tuženog. Dana 30.06.2016. godine ponuđen mu je Aneks ugovora o radu br. ... od 21.06.2016. godine, sa saopštenjem pretpostavljenih da ga potpiše, jer će u suprotnom dobiti otkaz. Tužilac je tražio da izađe sa posla na pola sata radi konsultacije sa advokatom pre nego što potpiše ponuđeni aneks, međutim, odobrenje nije dobio. Tužilac je obavestio portira da mora da ode sa posla kod advokata, nakon čega je portir telefonskim putem kontaktirao rukovodioca BB i upoznao ga sa navedenim, koji je rekao da tužilac ne može da napusti radno mesto do kraja radnog vremena. Uprkos zabrani tužilac je napustio radno mesto, izašao iz kruga poslodavca u periodu od 11,47 do 12,47 časova. O navedenom je sačinjen zapisnik. Poslodavac je dana 13.07.2016. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline kod tužene - samovoljnog napuštanja radnog mesta pre isteka radnog vremena, jer je i pored izričitog protivljenja rukovodioca, tužilac napustio radno mesto radi odlaska kod advokata. Ponuđenim Aneksom ugovora o radu bilo je predviđeno da tužilac obavlja poslove radnika ... sa navedenim bližim opisom poslova. Navedene poslove tužilac nije obavljao zbog svog zdravstvenog stanja, već je samo dolazio na posao. Tuženoj nije dostavio medicinsku dokumentaciju koja bi potvrdila njegove navode u vezi sa zdravstvenim stanjem, ali se obraćao pretpostavljenima, ukazujući im na svoje zdravstvene probleme i pokazujući im zdravstveni karton da je dijabetičar. Prema periodičnim pregledima Službe medicine rada tužilac je bio sposoban za radnika ... . Tužena je 13.06.2016. godine donela nalog u vezi obavljanja poslova i normativ rada, kojim je kao radni zadatak tužioca predviđeno uklanjanje žičane ograde sa dnevnom normom koja iznosi 35m žičane ograde i 20 betonskih stubova. Predviđeno je da se za svakog zaposlenog utvrđuje dnevna norma na kraju svakog radnog dana i beleži od strane ovlašćenog lica, te zaposleni pre početka rada potpisuju za taj dan predviđenu normu. Svaki zaposleni je usmeno upoznat sa sadržinom teksta naloga koji je istaknut i na oglasnoj tabli tužene. U vreme kada mu je ponuđen aneks 30.06.2016. godine, tužilac je bolovao od šećerne bolesti, oštećenja vida i proširenih vena na nogama u odmakloj fazi oboljenja na levoj nozi. Kod tužioca postoji bol i težina u nogama i prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Tužilac bi poslove radnika ... mogao da radi uz ograničenje da ne stoji duže na jednom mestu, da ne diže teret teži od 10 kg i da se ne izlaže ekstremno visokim spoljnim temperaturama od 30 i više stepeni. Poslovi koji su dati tužiocu nalogom 13.06.2016. godine, ugrožavaju njegovo zdravstveno stanje, jer ceneći uslove radnog mesta i opis poslova iz naloga koje je tužilac trebalo da obavi, te zdravstveno stanje tužioca, isti nije bio sposoban za težak fizički rad, nije bio sposoban za podizanje i vučenje tereta, niti za poslove koji iziskuju dugotrajno stajanje i hodanje, i to zbog veoma izraženog sindroma proširenih vena i loše regulisane šećerne bolesti, nije bio sposoban za rad u uslovima temperaturnih ekstrema. Dana 22.08.2016. godine tužena je obavestila tužioca da postoje nedostaci u njegovom radu, jer ne ostvaruje predviđenu normu i rezultate rada, dat mu je rok od 4 dana da poboljša svoj rad. Dana 27.10.2016. godine, s obzirom da tužilac nije poboljšao svoj rad (odbio je da potpiše naloge za obavljanje poslova koji su mu dati i nije ostvario ništa od predviđene norme u periodu 01.08.2016. godine do 27.10.2016. godine) tužena je donela upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline kod poslodavca i to neopravdanog odbijanja obavljanja poslova i neizvršavanje naloga. Dana 17.11.2016. godine tužena je na osnovu odredbe člana 179.stav 3. tačka 1. i 8. Zakona o radu i člana 50. stav 3. tačka 1, 11. i 12. Pravilnika o radu donela rešenje o otkazu ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca i takvog ponašanja usled kojeg ne može da nastavi rad kod tužene i to zbog samovoljnog napuštanja radnog mesta pre isteka radnog mesta i neopravdanog odbijanja obavljanja poslova i neizvršavanja naloga. U postupku je detaljno utvrđena sadržina rešenja o otkazu ugovora o radu od 17.11.2016. godine i odredbe člana 50. Pravilnika o radu.

Polazeći od ovako činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako neopravdano odbija da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom (tačka 1.) i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8.). Odredbom člana 50.stav 3. Pravilnika o radu tužene propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom (tačka 1.), ako samovoljno napusti radno mesto pre isteka radnog vremena bez obaveštavanja portira i nadređenog, kao i lica ovlašćenog od strane direktora (tačka 11.) i ako samovoljno napusti radno mesto bez odobrenja ovlašćenog lica od strane direktora (tačka 12.).

Neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na zdravstveno stanje tužioca i opravdano odbijanje obavljanja poslova koji su mu zadati, jer su i nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da je tužilac opravdano odbio da obavlja radne zadatke utvrđene nalogom. Međutim, za opravdanost donošenja rešenja o otkazu dovoljno je da bude formiran samo jedan otkazni razlog koji je propisan zakonom, a koji je, suprotno revizijskim navodima, nastupio, jer je tužilac, i pored izričite zabrane ovlašćenog lica da napušta radno mesto to i učinio radi odlaska kod advokata u radno vreme, u trajanju od sat vremena, na koji način su se stekli uslovi za donošenje osporenog rešenja. Za postojanje navedenog otkaznog razloga, pored utvrđenih radnji i povrede radne discipline i krivice zaposlenog, potrebno je da poslodavac sprovede zakonit postupak otkazivanja, u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu, kojim je propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. Zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U konkretnom slučaju, tuženi je i u upozorenju i u navedenom rešenju tačno naveo u čemu se sastoje povrede koje je učinio tužilac, i to povreda samovoljnog napuštanja radnog mesta bez odobrenja nadređenog i pored izričitog protivljenja nadređenog, kao i povreda radne obaveze odbijanja izvršavanja naloga poslodavca. Tužilac se izjasnio na primljena upozorenja. Pobijanom odlukom pravilno je utvrđeno da je ponašanjem tužioca i samovoljnim napuštanjem radnog mesta i pored izričite zabrane nadređenog, o čemu je postojala svest tužioca o posledicama njegovog postupanja, formiran otkazni razlog propisan odredbom člana 179. stav 3. tačka 12. Pravilnika o radu tuženog, uz pravilan zaključak da takvo postupanje tužioca nije bilo opravdano jer konstultacija sa advokatom nije bila nužna i neodložna, s obzirom da je u ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu navedeno da je rok za izjašnjenje 8 dana, a i da je tužilac potpisao navedeni aneks, ostavljeno mu je zakonom propisano pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je za zakonito otkazivanje ugovora o radu dovoljno da je zaposleni izvršio makar jednu radnju opisanu pobijanim rešenjem, koja predstavlja otkazni razlog u smislu nepoštovanja radnih obaveza ili radne disciline i koja je, prema opštim aktima poslodavca, propisana kao razlog za otkaz, uz prethodno poštovanje zakonom propisane procedure za otkaz ugovora o radu. U konkretnom slučaju, tužilac je učinio povredu radne obaveze i radne discipline-samovoljno napuštanje radnog mesta pre isteka radnog vremena, koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret i obrazložena rešenjem, te su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ostalim navodima revizije ukazuje se i na drugačije činjenično stanje i izvodi drugačiji činjnično-pravni zaključak, koji navodi nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj parnici, s obzirom da je, i po oceni ovog suda, pravilno pobijanom odlukom utvrđeno da postoje radnje tužioca kojim je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 3. Zakona o radu, zbog čega je sporno rešenje zakonito. Kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, tuženi nije u obavezi da ga vrati na rad, jer nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić