Protiv drugostepene presude je tužena izjavila blagovremenu posebnu reviziju pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, kojom pobija presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao razloge za posebnu reviziju primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/2020) i odlučio da dozvoli posebnu reviziju, radi ujednačavanja sudske prakse u odlučivanju o tužbenim zahtevima zasnovanim na istovetnom činjeničnom osnovu, primenom istih odredaba materijalnog prava.

Sa tih razloga, odlučeno je u prvom stavu izreke ovog rešenja na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana, s obzirom da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog, raspoređen na radno mesto vođa vatrogasno-spasilačke grupe – ... u Vatrogasno-spasilačkom odeljenju u ... od 25.04.2017. godine, sa koeficijentom za obračun plate 1,731, a od 01.01.2019. godine raspoređen na radnom mestu vođa vatrogasno-spasilačke grupe – ... (PD) u Vatrogasno-spasilačkom odeljenju u ..., sa koeficijentom za obračun plate 1,730. U spornom periodu, od 01.08.2017. godine do 31.07.2020. godine je tužilac na osnovu pisanih naloga za pripravnost bio pripravan za polovinu meseca, odnosno prvih 15 ili drugih 15 dana u mesecu i to 12 sati pre početka svoje smene. Prema podacima iz pisanih naloga za pripravnost tužilac je ostvario 3.266 časova pripravnosti. Utvrđeno je da je tužena tužiocu za sporni period isplatila dodatak na platu po osnovu pripravnosti samo za 2.910 časova za pripravnosti. Međutim, utvrđeno da je po usmenim nalozima za pripravnost, da 12 časova pre svoje smene (van svog radnog vremena i van radnog mesta), a shodno rasporedu rada, bude u pripravnosti, odnosno u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti i dostupnosti koja omogućava pravovremenu intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost u cilju otpočinjanja, obavljanja ili završavanja posla ukoliko se za tim ukaže potreba, tužilac, kao i njegove kolege, bio pripravan i drugu polovinu meseca, odnosno ceo mesec, te je tako ostvario ukupno 5.540 časova pripravnosti. Veštačenjem je obračunata visina dodatka, to jest uvećana plata po osnovu pripravnosti za 2.093 časa koje je tužilac proveo u pripravnosti, a koje mu tužena nije obračunala i platila, u visini 10% od vrednosti radnog sata osnovne plate za svaki mesec spornog perioda. Na osnovu takvog utvrđenja, primenom Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 6/16 i 24/18) člana 156. i člana 187. tačka 4., te odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br 22/2015, 70/2015) iz člana 12. stav 1. tačka 5. alineja 4) i Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br 62/2019, 62/2020 i 81/2021) iz člana 27. stav 1. tačka 4) pravnosnažnom presudom je obavezana tužena da tužiocu isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskim zateznim kamatama na ime sati koje je tužilac u spornom periodu proveo u pripravnosti, a za koje mu nije isplaćeno uvećanje plata po tom osnovu.

Revident opravdano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od stane nižestepenih sudova, te neprimenjivanje odredaba Pravilnika o pripravnosti za rad („Službeni glasnik RS“ br 16/17), kao i na drukčiju primenu merodavnog prava kod odlučivanja u tužbenom zahtevu na osnovu naloga rukovodioca izraženu u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 1751/2021 od 06.10.2021. godine.

Prema odredbama Zakona o policiji iz člana 187. stav 1. tačka 4., zaposleni ima pravo na dodatak na platu za pripravnost – za svaki sat pripravnosti u skladu sa posebnim rasporedom rada ili po nalogu, u visini 10% vrednosti radnog sata osnovne plate. Članom 156. istog zakona propisano da pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost nalazi u stanju posebnog stepena spremnosti koji omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu, a način određivanja pripravnosti, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar. Pravilnikom o pripravnosti za rad („Službeni glasnik RS“ br 16/17) su bliže uređene okolnosti koje ukazuju da policijski službenik raspoređen na odeđeno radno mesto mora biti dostupan i pripravan da po pozivu neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv obavi posao ili zadatak koji je planiran i za koji se očekivala potreba eventualnog angažovanja policijskog službenika sa odgovarajućeg radnog mesta (član 1.). Pripravnost za rad određuje se posebnim rasporedom pripravnosti koji sačinjava neposredni rukovodilac određivanjem policijskih službenika koji su raspoređeni na odeđenim radnim mestima, koji sadrži i vreme trajanja pripravnosti na tim radnim mestima, dnevna, nedeljna, mesečna ili godišnja pripravnost s tim što pripravnost za rad u toku meseca van radnog vremena ne može trajati više od 15 dana, odnosno 16 dana, ako tekući mesec ima 31 dan, osim uz pismenu saglasnost policijskog službenika kada pripravnost može biti određena i u dužem trajanju. Izuzetno, kada je potrebno obaviti posao ili zadatak za koji se nije moglo očekivati i planirati potrebno angažovanje jednog ili više policijskih službenika na određenom radnom mestu, neposredni rukovodilac nalogom može policijskom službeniku odrediti pripravnost u trajanju do početka njegove prve redovne radne smene, ili do prestanka razloga zbog kojih je određena pripravnost za rad i usmeno, o čemu se u najkraćem roku, a najkasnije u roku od 24 sata izdaje i pisani nalog kojim je određeno i trajanje pripravnosti i ukupan broj sati ostvarenih u pripravnosti, kao i razlog određivanja pripravnosti za rad.

U situaciji kada je utvrđeno da je tuženi poslodavac izdavao pisane naloge tužiocu, prema kojima je ostvario veštačenjem utvrđen broj sati pripravnosti u predmetnom periodu od 3266 časova, a isplaćeno mu je uvećanje plate po osnovu te pripravnosti za 2910 časova, proizilazi da je po tom osnovu neostvareno pravo tužioca na naknadu u skladu sa citiranim odredbama zakona, posebnog kolektivnog ugovora i pravilnika. Kod takvog stanja stvari, izostalo je utvrđenje da li je tužilac u skladu sa odredbama Pravilnika o pripravnosti za rad, Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike i Zakona o policiji, ostvario i druge sate pripravnosti u smislu u kome je to predviđeno navedenim propisima. Dakle, uz usmeni nalog, pa i naknadno izdati pisani nalog sa razlogom određivanja pripravnosti za rad, i uz evidenciju ostvarenih sati u pripravnosti. Pri tom, kod činjenice da tuženi inače izdaje pisane naloge za 15 dana u mesecu, a prema utvrđenju nižestepenih sudva po usmenim nalozima za pripravnost i shodno rasporedu rada je tužilac bio pripravan i drugu polovinu meseca, bilo je neophodno utvrditi sadržinu takvog rasporeda rada, i da li postoji pisana saglasnost tužioca da mu pripravnost bude određena i u dužem trajanju od predviđenog Pravilnikom o pripravnosti za rad. To je sve bilo potrebno da bi se zaključilo da li je pripravnost za koju tužilac traži naknadu tužbenim zahtevom bila određena u smislu koji podrazumeva Zakon o policiji, Posebni kolektivni ugovor za policijske službenike i Pravilnik o pripravnosti za rad, da bi tužilac imao pravo da ostvari naknadu, odnosno dodatak na platu po osnovu pripravnosti za sve sate za koje je postavio tužbeni zahtev. Radi pravilne primene materijalnog prava bilo je neophodno raspraviti i okolnosti pod kojima je tokom tri godine na koje se odnosi tužbeni zahtev, tužilac bio pripravn po usmenom nalogu, tokom celog meseca, i preko ograničenja predviđenih pravilnikom, te da li se radi o osnovu po kome je predviđena naknada, odnosno dodataka na platu zbog pripravnosti.

Prema iznetom proizilazi da nižestepeni sudovi nisu raspravili sve činjenice od značaja za osnov i visinu pripadajuće naknade tužiocu za ostvarene sate pripravnosti po pisanim nalozima i za eventualno pravo i visinu potraživanja za ostvarene sate pripravnosti po usmenom nalogu.

Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud odlučio u stavu dva izreke ovog rešenja po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić