Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac sa IV stepenom stručne spreme bio je u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima ''radnik u logistici'', a potom na poslovima ''radnik na sortiranju otpadnog materijala'' prema zaključenom ugovoru o radu sa pripadajućim aneksima. Osporenim rešenjem tuženog od 18.07.2016. godine, otkazan mu je ugovor o radu, a radni odnos kao višku zaposlenih prestao sa 25.07.2016. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim radom uz isplatu otpremnine na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 01.07.2016. godine, ukinuti su poslovi radnog mesta ''radnik na sortiranju otpadnog materijala'' na kojima je bilo ukupno 19 izvršilaca, a tuženi je tada imao ukupno 3137 zaposlenih na neodređeno vreme. Kako tuženi nije mogao da im obezbediti ni jednu od mera zapošljavanja iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, a za njihovim radom je prestala potreba, njima je kao višku zaposlenih, po isplati otpremnine otkazan ugovor o radu. U postupku je utvrđeno da je tuženi sa ''SGP Sorting Group Serbia'' d.o.o. Kragujevac zaključio ugovor o pružanju usluga koje se tiču selekcije, sortiranja, kontrole i dorade delova, pa je u periodu važenja ovog ugovora od 16.08.2016. godine do 31.10.2016. godine, tuženi angažovao eksterna lica njih oko 30, za period od 3 meseca, na poslovima kontrole proizvoda. Neki od njih su nakon sprovedene obuke od nedelju dana radili zajedno sa radnicima tuženog na poslovima radnika u proizvodnji, na klipsanju i motanju kablova, a za obavljanje tih poslova bio je potreban I stepen stručne spreme (osnovna škola) koju spremu su posedovali i otpušteni radnici. Iz potvrde proizlazi da je u periodu od 17.07.2016. godine do 18.10.2016. godine, tuženi na poslovima sa zahtevanim IV stepenom stručne spreme, nije angažovao nove izvršioce.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio rešenje o otkazu zaključujući da je tuženi u periodu od tri meseca od prestanka radnog odnosa tužiocu angažovao radnu snagu radi obavljanja poslova u proizvodnji na poslovima koje je i tužilac mogao obavljati, budući da je za njihovo obavljanje zahtevan I stepen stručne spreme. Iz navedenog proizlazi da je tuženi upravo zbog angažovanja novih radnika koji su obavljali poslove u proizvodnji kod tuženog, a koje je mogao da obavlja i tužilac, došlo do povećanja a ne do smanjenja obima poslova, zbog čega je mogao, u skladu sa odredbom člana 171. Zakona o radu, radno pravni status tužioca da reši primenom pravila o izmeni ugovorenih uslova rada (član 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu), a ne primenom odredbi o tehnološkom višku.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda, činjenica da je tuženi po otkazu ugovora o radu tužiocu radno angažovao lica na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla, nije od uticaja na zakonitost rešenja, jer tuženi ni sa jednim od angažovanih radnika nije zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjena obima posla. Po članu 182. istog zakona ako otkaže ugovor o radu zaposlenom poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

U ovom slučaju, tuženi je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 01.07.2016. godine, ukinuo poslove koje je tužilac obavljao, što je bio razlog za otkaz. U rešenju je naveo da radni status tužioca nije mogao biti rešen na drugi način, između ostalog ni premeštajem na drugo radno mesto. Međutim, ponašanje tuženog po otkazivanju ugovora o radu tužiocu zapošljavanjem drugih lica na poslovima na kojima se tražila stručna sprema i radne sposobnosti koje je posedovao i tužilac, ukazuje na zloupotrebu otkazivanja ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška od strane poslodavca. Naime, zapošljavanjem drugih lica sa istom stručnom spremom koju ima i tužilac na drugim poslovima ukazuje da je tuženi svoju potrebu za radnom snagom mogao zadovoljiti premeštajem tužioca na druge poslove, a ne otkazom ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška. Kako je teret dokazivanja postojanja opravdanih razloga za otkaz na poslodavcu, koji u ovom slučaju nije dokazao opravdanost otkaza tužiocu upravo zbog toga što je u periodu od mesec dana zaposlio druga lica, to je prvostepeni sud pravilno zaključio da je ovako doneto rešenje nezakonito.

Tužiocu koji je uspeo u revizijskom postupku pripada naknada troškova na ime sastava revizije od strane advokata u iznosu od 33.000,00 dinara, prema važećoj AT. Međutim, tužilac u ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na potraživanje u novcu, prema tarifnom broju 1. tačka 10. i tarifnom broju 2. tačka 12. Zakona o sudskim taksama, nije takseni obveznik, zbog čega mu naknada na ime takse na reviziju i revizijsku odluku, ne pripada.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić