.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2311/2019
25.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ AD ..., koga zastupa Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD za ... VV“ ..., radi isplate, odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1283/19 od 15.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 25.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1283/19 od 15.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1283/19 od 15.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 651/17 od 05.02.2019. godine, obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.09.2014. godine do 01.09.2015. godine po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, solidarno isplate novčane iznose navedene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose od dospelosti do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno u izreci). Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 71.236,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužioca u delu za isplatu zatezne kamate na iznos parničnih troškova za period od presuđenja do izvršnosti presude.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1283/19 od 15.04.2019. godine, preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova prvostepenog postupka preko iznosa od 64.936,00 dinara do dosuđenog iznosa od 71.236,00 dinara sa traženom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostlom delu prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev drugotuženog za nakndu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu prvotuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, u smislu člana 404. stav 1. ZPP-a, obzirom da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu 01.09.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija prvotuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
