Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20 i 10/20 - drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujedanačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja, o zahtevu tužilje je odlučeno na osnovu odredbe člana 348. Zakona o parničnom postupku. Ovim procesnim zakonom su regulisana pravila odlučivanja o tužbenom zahtevu koji je tuženi priznao i donošenje presude na osnovu priznanja, koja nije rezultat kontradiktornog raspravljanja o zahtevu istaknutom u postupku. Prema ovim procesnim pravilima, presuda na osnovu priznanja se ne može pobijati zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom i to isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sledom iznetog, primenom ovog instituta ne mogu se razmatrati procesna pitanja, na koja se upravo ukazuje navodima revizije tuženog u pogledu uslova za donošenje presude na osnovu priznanja, koja se prema procesnim pravilima ne može pobijati ni zbog pogrešne primene materijlanog prava. Osim toga, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, posebna revizija se ne može dozvoliti, jer nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije primenom člana 404. stav 1. ZPP. Prilikom odlučivanja, Vrhovni sud je imao u vidu i rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu koje je priloženo uz reviziju, ali nalazi da je ono bez uticaja na drugačiju odluku o ispunjenosti uslova iz člana 404. ZPP, s obzirom da se njim pravnosnažno ne okončava postupak, već se radi o rešenju kojim je ukinuta prvostepena odluka, što ne upućuje na zaključak da je u priloženoj odluci izraženo konačno prihvaćeno stanovište koje je suprotno pobijanoj odluci.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.10.2022. godine. Predmet tužbenog zahteva je da se utvrdi da su ništave odredba člana 1. stav 1. i člana 10. aneksa I ugovora o radu od 01.10.2013. godine i člana 1. aneksa II ugovora o radu od 27.01.2015. godine, a kojim aneksima je izmenjen deo ugovora o radu koji se odnosi na koeficijent plate, kao i isplate na ime sticanja bez osnova.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već da se utvrdi da su ništavi aneksi ugovora o radu kojim je izmenjen deo ugovora o radu koji se odnosi na koeficijent plate, to ni revizija tužene nije dozvoljena.

U odnosu na odluku u delu kojim je odlučeno o sticanju bez osnova, vrednost pobijanog dela pravosnažne presude iznosi 707.535,00 dinara. Kako je u navedenom delu reč o imovinsko-pravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, revizija ni u ovom delu nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković