.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2313/2022
03.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milana Bošnjaković Dramićanin, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava iz Kragujevca, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2070/21 od 23.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 03.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2070/21 od 23.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2070/21 od 23.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1051/19 od 19.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezana tužena da isplati tužiocu na ime neisplaćene zarade – dodatka na platu na osnovu dežurstava van radnog vremena (u pripravnosti) u periodu od 09.09.2016. godine do 09.09.2019. godine, pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate (sve bliže određeno u izreci). Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 84.683,72 dinara, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2070/21 od 23.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1051/19 od 19.02.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene, kojim je tražila da se obaveže tužilac da joj naknadi troškove postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata uvećane zarade – dodatka na platu po osnovu dežurstava van radnog vremena (pripravnost). O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, da pripravnost kao poseban oblik rada van radnog vremena u kom zaposleni mora biti stalno dostupan da bi, ako nastane potreba, izvršio neku neodložnu intervenciju, a što u znatnoj meri ograničava slobodu kretanja zaposlenog, te se za ovaj status zaposlenima dodeljuje određena nadoknada, jer takav zaposleni u svakom momentu može biti pozvan na rad, a dežurstvo van radnog vremena vrši se isključivo u cilju obavljanja posla.
Shodno tome, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu oredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 09.09.2019. godine radi isplate ukupnog iznosa od 143.000,00 dinara. Tužilac je podneskom od 23.12.2020. godine, smanjio tužbeni zahtev i prvostepenom presudom je dosuđen ukupan iznos od 139.185,78 dinara na ime glavnog tužbenog zahteva.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi merodavnu vrednost da dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
