Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…10/23), a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova ('Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i ocenio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, a rad obavljaju tako što svaki drugi dan rade u vremenu od 07 do 19 časova, odnosno svaki drugi radni dan rade po 12 časova, a da je organizacija rada takva da tužioci menjaju druge zaposlene na istom radnom mestu svakog drugog dana, s tim što jedan dan radi od 07 do 19 časova, a drugi dan mu je pauza i tako se ciklus redovno ponavlja. Za tako obavljen rad tužiocima nije obračunato i isplaćeno uvećanje zarade za smenski rad od 8,9% na osnovnu zaradu shodno odredbi člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog (PKU). Visina potraživanja na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada utvrđena je ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su tužioci radeći po napred opisanom modelu ostvarili smenski rad i usvojio je tužbeni zahtev za isplatu uvećane zarade po tom osnovu sa pripadajućim doprinosima.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda, smatrajući da rad tužilaca nije smenski rad, zbog čega nemaju pravo na isplatu uvećane zarade i naknade zarade po tom osnovu, pa je preinačio prvostepenu odluku i odbio zahteve tužilaca.

Po oceni Vrhovnog suda, pravno stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...113/17), u članu 63, propisano je da rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima, tokom određenog perioda dana ili nedelja (stav 1.), da zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena (stav 2.). Odredbom člana 108. stav 4. istog Zakona, propisano je da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je povećanje zarade po osnovu rada u smenama.

Posebnim kolektivnim ugovorom za Elektroprivredu Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 15/15), u članu 7. stav 2. tačka 2, propisano je da poslodavac donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena, polazeći od sledećeg: na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad se organizuje u smenama, pri čemu se pod smenskim radom podrazumeva rad u dve (po 12 sati) ili više smena (po 6 ili 8 sati) u toku radnog dana kada na istim sredstvima za rad rade naizmenično najmanje dva zaposlena, ili dve grupe zaposlenih, pri čemu izmena smena može biti kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja, dok je odredbom člana 38. stav 1. tačka 4. propisano da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za rad u smenama za 8,9%.

Prema direktivi Evropske unije 2003/88 – ES smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran), iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda danju ili noću, a turnus se u svom jezičkom značenju izjednačava sa smenskim radom (perturnum, po redu, redom). Direktiva Evropske unije nije izvor prava ali njena sadržina pomaže u tumačenju pojma smenskog rada koji naši zakoni ne sadrže.

Imajući u vidu utvrđene činjenice da tuženi tužiocima nije izvršio uvećanje zarade prema navedenim zakonskim odredbama i odredbama Kolektivnog ugovora koje su važile u spornom periodu, da je tužilac u utuženom periodu radio po modelu radnog vremena 12 sati rada/36 sati odmora/12 sati rada, Vrhovni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu tražene razlike u zaradi po osnovu smenskog rada, sa pripadajućim doprinosima.

Po oceni Vrhovnog suda, kada se zaposleni na istom poslu smenjuju prema unapred utvrđenom redosledu, radi se o smenskom radu. Naime, rad u smenama je rad koji se neprekidno ili sa prekidima radi u najmanje 2 smene, bilo dnevne ili noćne, odnosno takva organizacija rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili sa prekidima u različito vreme tokom određenog perioda dana ili noći. Kako je u konkretnom slučaju kod ovakvog režima rada postojao kontinuitet, te imajući u vidu i činjenicu da je smenski rad priznat u opštem aktu tužene (Posebni kolektivni ugovor za Elektroprivredu Srbije), što ukazuje između ostalog da rad sa navedenim modelom radnog vremena predstavlja smenski rad, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak prvostepenog suda da tužioci, u smislu odredbe člana 108. stav 4. Zakona o radu i člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije, imaju pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu u utuženom periodu kao i pravo na na uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom Fondu za PIO.

Kako je preinačena drugostepena presuda i odbijena žalba tuženog, to je potvrđena i odluka o troškovima prvostepenog postupka i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluku o troškovima postupka, sadržanu u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo na osnovu člana 165. stav 2, a u vezi čl. 153, 154. i 163. stav 2. ZPP i tužiocima koji su uspeli u postupku dosudio troškove revizijskog postupka, i to za sastav revizije 40.500,00 dinara i na ime sudskih taksi za reviziju i to tužiocu AA iznos od 28.556,00 dinara, a tužiocu BB iznos od 27.416,00 dinara i odluku o reviziji tužiocu AA u iznosu od 42.834,00 dinara, a tužiocu BB u iznosu od 41.124,00 dinara odmereno prema važećoj tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković