Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1244/21 od 30.08.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je poništeno rešenje tuženog i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad, u delu kojim je usvojen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka i u delu kojim je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije ukazuje se da je pobijana presuda nejasna i protivrečna, čime se ističe bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija ne može podneti, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kao ... . Dana 13.10.2017. godine tužilac se nije pojavio na radnom mestu, s tim što je izjavio da ne može doći na posao ne navodeći razloge, o čemu su obavešteni direktor i vlasnik tuženog. Tužilac je imao zakazan sastanak sa vlasnikom tuženog dana 16.10.2017. godine, ali je tog dana poslao potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad. Tuženi je poslao tužiocu upozorenje o postojanju otkaznih razloga, koje je tužilac primio 30.10.2017. godine, ali se u ostavljenom roku od 8 dana nije izjasnio na navode iz upozorenja. Nakon toga je od tužioca tuženom stigla pošiljka 31.10.2017. godine koja je bila prazna, a zatim pošiljka od 01.11.2017. godine, u kojoj je napisano: „ne bih imao šta komentarisati“. Pobijanim rešenjem tuženog od 10.11.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga što tužilac od 16.10.2017. godine do 10.11.2017. godine nije dolazio na rad, a svoj izostanak nije opravdao, niti je dostavio potvrdu lekara o privremenoj sprečenosti za rad. Prema izveštaju o privremenoj sprečenosti za rad od 16.10.2017. godine, kod tužioca je tog dana nastupila privremena sprečenost za rad koja je trajala do 31.10.2017. godine. Tužiocu je 01.11.2017. godine zaključeno odsustvo zbog privremene sprečnosti za rad i tog dana je trebalo da se javi na rad kod tuženog. Dana 12.11.2017. godine tuženi je pozvao tužioca da dođe u prostorije tuženog u Loznici da bi razdužio osnovna sredstva i da preuzme radnu knjižicu. Ovo obaveštenje tužilac je primio 21.11.2017. godine. Tužilac je bio pozvan na razgovor kod tuženog, na koji poziv se nije odazvao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi obavezan da ga vrati na rad.

Prema članu 103. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05 ... 75/14), zaposleni je dužan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Prema članu 179. stav 3. tačka 2. tog zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. tog zakona. Članom 183. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. tog zakona ne smatra privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja.

U postupku je utvrđeno da je tužilac dostavio tuženom potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad dana 16.10.2017. godine, pa mu je toga dana nastupila privremena sprečenost za rad koja je trajala do 31.10.2017. godine. Iz navedenog proizilazi da je tuženom kao poslodavcu potvrda o nastupanju privremene sprečenosti za rad blagovremeno dostavljena, u skladu sa članom 104. stav 1. Zakona o radu, a 01.11.2017. godine tužilac je tuženom dostavio i izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad. S obzirom na navedeno, nije bilo opravdanog razloga da se tužiocu otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu, jer je kao otkazni razlog navedeno nedostavljanje potvrde lekara o privremenoj sprečenosti za rad, a u postupku je utvrđeno da je ova potvrda blagovremeno tuženom dostavljena.

Navodima revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava, zapravo se ukazuje na protivrečnost razloga nižestepenih presuda, što predstavlja bitnu povredu zbog koje se revizija ne može izjaviti, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje takođe ne može biti revizijski razlog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić