Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4111/18 od 05.02.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda i odbijena žalba tužene kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3) u vezi člana 374. stav 1. i člana 8. Zakona o parničnom postupku, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku, tužilja je bila zaposlena kod tužene po osnovu ugovora o radu broj .../... od 31.05.2007. godine na poslovima arhitekte koordinatora na određeno vreme od 01.06.2007. do 30.11.2007. godine, a sa tuženom je zaključila aneks ugovora o radu na neodređeno vreme počev od 01.09.2007. godine. Tužilji je prestao radni odnos i otkazan ugovor o radu rešenjem predsednika Izvršnog odbora tužene broj ... od 06.04.2011. godine, zbog povrede radne obaveze – davanje netačnih ili lažnih podataka i izjava. Rešenjem Odeljenja inspekcije rada broj 383-117-00403/2011-04 od 01.08.2011. godine odloženo je izvršenje rešenja o prestanku radnog odnosa broj ... od 06.04.2011. godine do donošenja pravnosnažne odluke suda i tužilja je vraćena na rad, a navedeno rešenje je potvrđeno rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike RS broj 164-03- 611/2011-01 od 06.09.2011. godine. U cilju izvršenja naloga inspekcije rada, tužena je sa tužiljom zaključila aneks ugovora o radu broj ... od 29.08.2011. godine i tužilju rasporedila na poslove ... sa zvanjem ... u Odeljenju ..., da bi nakon toga donela novi Pravilnik o sistematizaciji poslova od 10.11.2011. godine, kojim je broj izvršilaca sa dva povećala na tri, i to na poslovima savetnika ... u ... – dva izvršioca i na poslovima savetnika ... u ... – jedan izvršilac. Zatim je Pravilnikom o sistematizaciji poslova od 07.12.2011. godine tužena ukinula radno mesto u ..., tako što je ovim Pravilnikom propisano radno mesto savetnika ... sa dva izvršioca u ... . Usled smanjenja broja izvršilaca, odnosno ukidanja radnog mesta savetnika ... u ..., tužena je ponovo otkazala tužilji ugovor o radu broj .../... od 31.05.2007. godine rešenjem predsednika Izvršnog odbora broj ... od 21.12.2011. godine, zbog prestanka potrebe za radom tužilje usled organizacionih i ekonomskih promena kod tužene. Nakon toga, pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2832/11 od 20.02.2012. godine poništeno je kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj ... od 06.04.2011. godine i obavezana tužena da tužilju vrati na rad. Iz iskaza svedoka BB je utvrđeno i da je priprema osporenog rešenja o otkazu bila u njegovoj nadležnosti ali ga on nije potpisao, da je tužilja imala poziciju ... i da je velikom reorganizacijom kod tužene 2019. godine broj rukovodilaca smanjen za 20%, da su tužilju primili po nalogu inspektorata i vratili na posao koji je obavljala pre otkaza, da proces planiranja kod tužene za narednu godinu počinje u oktobru i da je moguće da su predvideli otvaranje i uređenje filijala u ..., ali da to ne mora biti i razlog zbog koga je doneta odluka obzirom da je bilo potrebe da se smanji broj izvršilaca u banci i da se centralizuju određene funkcije. Svedok misli da je od tužilje dobio jedan mejl u kome je navedeno da bi ona bila spremna da povremeno dolazi u ..., ali ne i da je spremna da joj mesto rada bude u ... . Iz iskaza tužilje je utvrđeno i da nakon što je 20.08.2011. godine vraćena na rad po rešenju inspekcije ona nije imala ni radnu stolicu ( što ukazuje na tendenciju i poseban odnos tužene prema njoj), kao i da je dolazila na posao bez ikakavog zapošljavanja, da bi 06.10.2013. godine i sama dala otkaz. Tužena joj je nakon drugog otkaza po nalogu inspekcije rada ponudila poslove savetnika u ..., na kome je tužilja bila raspoređena godinu dana. Kako to radno mesto nije bilo sistematizovano, obavestila je inspekciju rada, ali nije bilo konkretnog odgovora. Takođe je podnela tužbu zbog mobinga. Prvostepeni sud je visinu potraživanja u vidu štete u iznosu od 472.425,60 dinara, za period decembar 2011. godine - avgust 2012. godine, utvrdio na osnovu nespornih navoda stranaka, u skladu sa dostavljenim obračunom tužene.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan i da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer je tužena tendenciozno rasporedila tužilju na poslove radnog mesta za koje je znala unapred da će biti ukinuto, zbog čega je zloupotrebila pravo suprotno odredbi člana 13. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, tužilju je oglasila za tehnološki višak bez primene odgovarajućih kriterijuma i merila za ocenjivanje rada zaposlenih koji se primenjuju u slučaju smanjenja broja zaposlenih na istom radnom mestu.

Prema stanovištu drugostepenog suda, kako se u činjeničnom opisu osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu kao otkazni razlog navodi ukidanje radnog mesta, odnosno smanjenje broja izvršilaca na poslovima savetnika ... sa tri na dva sa ukidanjem mesta rada u ..., a na kojim poslovima je tužilja radila, bez značaja su navodi koji se tiču rezultata rada, a tužilja bi mogla da ukaže samo na slobodna radna mesta za koje ispunjava uslove. Drugostepeni sud, međutim, smatra tačnim zaključak prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju radi o zloupotrebi prava od strane tužene, jer je tužilju rasporedila na poslove radnog mesta koji nisu bili sistematizovani u vreme zaključenja aneksa, a sa tim u vezi i da je tužena svesno rasporedila tužilju na poslove radnog mesta za koje nije postojala stvarna potreba da bi imala osnova da je proglasi za tehnološki višak, što predstavlja protivciljno vršenje prava. Pored navedenog, drugostepeni sud nalazi da tužilja nije mogla predstavljati tehnološki višak zaposlenih, niti je tužilji radni odnos mogao da prestane po bilo kom drugom osnovu u periodu od donošenja prethodnog rešenja o prestanku radnog odnosa pa do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka. Tužilja je novi aneks ugovora o radu broj ... od 29.08.2011. godine zaključila u cilju izvršenja rešenja inspektora rada kojim je ona vraćena na rad počev od dana prestanka radnog odnosa do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka po tužbi za poništaj prethodnog rešenja o otkazu ugovora o radu, na koji način je samo odloženo izvršenje prvobitnog rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede radne obaveze. Kako je osporenim rešenjem od 21.12.2011.godine tužena ponovo otkazala tužilji isti ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, iako pre pravnosnažnosti sudske odluke po prethodnom poništaju tog rešenja nije mogla doneti novu odluku o otkazu istog ugovora o radu i aneksa, drugostepeni sud je zaključio da je osporeno rešenje o otkazu nezakonito i da su nastupili uslovi iz člana 191. Zakona o radu, pa je pravilno usvojen i zahtev tužilje za vraćanje na rad i naknadu štete u visini koja je kao nesporna utvrđena među strankama, prema dostavljenom obračunu tužene. Potvrđena je i odluka u delu za doprinose kao akcesorno pravo i za zakonsku zateznu kamatu kao sporedno potraživanje.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 61/05 ... 54/09), propisano je da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva. Prema stavu 2. istog člana, pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

U konkretnom slučaju, osporenim rešenjem tužene broj ... od 21.12.2011. godine tužilji je otkazan Ugovor o radu broj .../... od 31.05.2007. godine sa svim pripadajućim aneksima. Rešenjem Inspektorata za rad, Odeljenje inspekcije rada - Južnobački upravni okrug, Novi Sad broj 383-117-00403/2011-04 od 01.08.2011. godine odloženo je izvršenje rešenja tužene broj ... od 06.04.2011. godine kojim je tužilji otkazan isti ugovor o radu kao i osporenim rešenjem, do donošenja pravnosnažne odluke suda. Tužilja je po osnovu navedenog rešenja Inspektorata za rad vraćena na rad kod tužene i raspoređena na poslove savetnika ... . S obzirom da je rešenje Inspektorata za rad od 01.08.2011. godine proizvodilo pravno dejstvo do donošenja pravnosnažne odluke suda, tužena nije mogla tužilji da otkaže ugovor o radu do pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2832/11. Kako je tužena osporeno rešenje donela 21.12.2011. godine, dakle, pre nego što je postupak u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2832/11 pravnosnažno okončan presudom na osnovu priznanja od 20.02.2012. godine, nezakonito je tužilji osporenim rešenjem otkazan ugovor o radu.

Saglasno tome, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je u konkretnom slučaju tužilji nezakonito prestao radni odnos kod tužene, zbog čega je tužena u obavezi na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu da tužilji naknadi štetu u iznosu prema dostavljenom obračunu tužene.

Međutim, imajući u vidu utvrđeno da je tužilji prestao radni odnos kod tužene dana 06.10.2013. godine usled otkaza ugovora o radu od strane tužilje, Vrhovni kasacioni sud nalazi, suprotno zaključku nižestepenih sudova, da u konkretnom slučaju nema uslova za primenu odredbi člana 191. Zakona o radu koji reguliše pravne posledice nezakonitog otkaza u delu zahteva za reintegraciju tužilje (vraćanje na rad).

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbi člana 416. stav 1. i člana 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao stavu prvom i drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je Prvi osnovni sud u Beogradu stavom prvim izreke prvostepene presude poništio rešenje tužene broj ... od „22.12.2011. godine“ umesto pravilno od „21.12.2011. godine“, ali je zaključio da ovo nije od uticaja na drugačije rešenje ove pravne stvari, jer iz stanja u spisima proizlazi da se radi o očiglednoj grešci koja se u svako vreme može ispraviti.

Tužilja u ovoj parnici nije uspela u delu zahteva koji se odnosi na vraćanje na rad i zbog tog dela nisu nastali posebni troškovi, a uspela je u delu zahteva za poništaj rešenja tužene o otkazu ugovora o radu i za naknadu štete zbog neisplaćene zarade. Primenom odredaba člana 153. stav 3, čl. 154. i 163. i člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da tužena naknadi sve troškove koje je tužilja imala u toku postupka, pa je zato održao na snazi pobijanu drugostepenu presudu u delu koji se odnosi na troškove postupka i prvostepenu presudu u stavu petom izreke, a odbio zahtev tužene za naknadu troškova postupka.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić