Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u Društvenom građevinskom preduzeću „Proleterski put“ Požega i po osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Požegi vodio je izvršne postupke pred Opštinskim sudom u Požegi radi isplate minimalne zarade. Tužiocu je kao poveriocu u postupku stečaja nad DGP „Proleterski put“ Požega utvrđeno potraživanje u drugom isplatnom redu iznos od 28.704,00 dinara i u četvrtom isplatnom redu iznos od 956.141,92 dinara. Po rešenju o glavnoj deobi St 187/11 od 21.11.2011. godine, tužilac je namiren u potpunosti u drugom isplatnom redu, a delimično u četvrtom isplatnom redu, tako da preostali iznos nenamirenog potraživanja iznosi 841.659,14 dinara. Tužilac je pre podnošenja tužbe podnosio prigovor radi ubrzanja postupka sa zahtevom da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Užicu St 26/15, a ovaj prigovor je odbačen rešenjem R4St 43/2019 od 22.03.2019. godine i rešenjem R4St 4/2022 od 07.02.2022. godine iz razloga jer je predlog podnet nakon pravnosnažnosti i izvršnosti rešenja St 26/2015 od 13.03.2019. godine, kojim je određeno sprovođenje naknadne deobe nad naknadno pronađenom imovinom i kojim je okončan postupak.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je u konkretnom slučaju tužiocu povređeno pravo na mirno uživanje imovine jer je tužiočevo potraživanje po osnovu neisplaćene zarade utvrđeno pravnosnažnim i izvršnim sudskim odlukama priznato u stečajnom postupku ali nije namireno u celosti, pa imajući u vidu da je u vreme pokretanja stečajnog postupka nad DGP „Proleterski put“ u stečaju poslovao sa društvenim kapitalom, tužena je shodno članu 154. stav 1. u vezi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima objektivno odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo, nezavisno što nije usvojen prigovor tužioca za ubrzanje u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev nalazeći da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Kod utvrđenog da je prigovor tužioca radi ubrzanja postupka sa zahtevom da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu St 26/15 odbačen i nije utvrđena povreda tužiočevog prava na suđenje u razumnom roku u navedenom predmetu, tužilac nije ni stekao pravo na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu odredaba člana 22. stav 1. i člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015, 92/2023), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od godinu dana od kad je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1.). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno (stav 3.).

Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine).

Podnetom tužbom tražena je naknada materijalne štete u visini novčanih potraživanja tužioca iz radnog odnosa, utvrđenih pravnosnažnim i izvršnim sudskim odlukama, koje tužilac nije u celosti naplatio. Pravo na naknadu materijalne štete može se ostvariti u parnici tužbom koja se podnosi na osnovu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Pretpostavka za takvu tužbu je da je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema članu 22. stav 1. navedenog zakona, pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a prigovor tužioca je odbačen rešenjima St 43/2019 od 22.03.2019. godine i R4St 4/2022 od 07.02.2022. godine.

Kod navedenog, pravilno je stanovište drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ostvarenje prava na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku s obzirom da je prigovor tužioca za ubrzanje u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku odbačen. Prema ustanovljenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, tužena država odgovara za dugove preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom u odnosu na novčana potraživanja iz radnog odnosa do visine nenamirenih potraživanja bivših zaposlenih u postupku stečaja u iznosu njihovog, u stečaju utvrđenog potraživanja (Marinković protiv Srbije – predstavka broj 5353/11). Takođe, po praksi Ustavnog suda RS propust suda da namiri potraživanje priznato u stečajnom postupku protiv dužnika sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčeno članom 58. Ustava RS, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Už 4541/2017 od 24.01.2019. godine).

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tužilac nije ni uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković