Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1555/2019 od 28.11.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1887/13 od 12.01.2016. godine, u stavu prvom, delu stava drugog izreke koji se odnosi na obavezu tuženog da tužilju vrati u radni odnos, stavu trećem i četvrtom izreke, pa je poništeno rešenje pravnog prethodnika tuženog broj ... od ...2010. godine, kojim tužilji prestaje radni odnos kod tuženog dana ...2010. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati u radni odnos, kao i da joj naknadi štetu za izgubljenu zaradu u periodu od 14.10.2010. godine do 31.07.2015. godine, sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom do 23.08.2015. godine, u ukupnom iznosu od 4.715.373,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.12.2015. godine do isplate, kao i da na ime troškova parničnog postupka naknadi tužilji iznos od 434.307,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1887/13 od 12.01.2016. godine, u stavu petom izreke, pa je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka u iznosu od 363.840,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno podneo reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju u kome je osporila revizijske navode i predložila da se revizija odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... do ...2010. godine, kada joj je rešenjem tuženog broj ... od ...2010. godine, otkazan ugovor o radu broj ... od ...2005. godine, uz isplatu otpremnine. U obrazloženju rešenja navedeno je da je usled ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilja radila i da poslodavac nije mogao da joj obezbedi nijednu od mera za zapošljavanje u skladu sa Zakonom o radu. Rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji doneto je na osnovu usmene odluke osnivača tuženog, na sastanku koji je održan u Danskoj ...2010. godine, da se zbog lošeg poslovanja kod tuženog sprovede reorganizacija ukidanjem radnih mesta ..., na kom radnom mestu je bila raspoređena tužilja kao jedini izvršilac. U vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, kod tuženog je bilo 12 zaposlenih, ali nije postojao Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Tuženi je doneo Pravilnike o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 548/11 od 03.10.2011. godine i br. 737/11 od 29.12.2011. godine, kojima nije predviđeno radno mesto ... Poslove koje je obavljala tužilja nakon otkaza obavljaju svi zaposleni kod tuženog. Nakon prestanka radnog odnosa kod tuženog tužilja je bila prijavljena kod Nacionalne službe za zapošljavanje gde je ostvarivala novčanu naknadu, dok je u periodu od 26.04.2011. godine do 25.06.2011. godine bila u radnom odnosu u Fondu za ..., a u periodu od februara 2014. godine do maja 2014. godine u radnom odnosu kod poslodavca „BB“ DOO. Visina naknade i zarada koje je tužilja po navedenim osnovima ostvarivala utvrđena je veštačenjem. Tužilja je kod Društva ljubitelja ... „...“ bila angažovana kao volonter od 01.07.2011. godine i bila prijavljena na obavezno socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa na neodređeno vreme. Veštačenjem veštaka ekonomsko finansijske struke od 14.12.2015. godine, utvrđena je visina zarade koju bi tužilja ostvarila kod tuženog u periodu od 14.10.2010. godine do dana veštačenja, u ukupnom nominalnom iznosu od 3.403.432,92 dinara, koji iznos je dobijen umanjivanjem pripadajuće zarade za iznose isplaćenih naknada od strane Nacionalne službe zapošljavanja i ostalih primanja koja je ostvarila kod poslodavaca, Fonda za ... i privrednog društva „BB“ doo, što sa obračunatom kamatom po stopi određenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate na svako pojedinačno mesečno potraživanje počev od 01. u mesecu za prethodni mesec, proporcionalnom metodom, iznosi 4.715.373,50 dinara. Odlukom o osnivanju od 16.09.2005. godine, privredno društvo ..., registrovano u Danskoj, je u svojstvu osnivača osnovalo privredno društvo „Cowi“ doo Beograd, sa sedištem u Beogradu, kao samostalno privredno društvo, koje je kao takvo upisano kod Agencije za privredne registre RS. Rešenjem APR BD 8721/2017 od 07.02.2017. godine, izvršena je promena naziva i adrese tuženog „Ces cowi“ d.o.o Beograd, koji sada posluje pod poslovnim imenom „Cestra“ d.o.o. Beograd.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su postojali opravdani razlozi da se tužilji, kao jedinom izvršiocu na radnom mestu ..., otkaže ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. u vezi člana 153. i 158. Zakona o radu, s obzirom da tuženi nije bio u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih. Kako zaposlenoj nije nezakonito prestao radni odnos, nije bilo uslova za primenu odredbe člana 191. stav 1. i 2. Zakona o radu i reintegraciju tužilje u proces rada uz isplatu izgubljene zarade.

Drugostepeni sud je ocenio da se ovakav zaključak prvostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u pobijanim delovima i usvojio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad i naknadu štete na ime izgubljenih zarada.

S obzirom da je pravni prethodnik tuženog osnovan odlukom stranog osnivača i registrovan kod Agencije za privredne registre u Republici Srbiji, na osnovu odredbi člana 2, 7, 8, 9, i 10. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004), kao društvo sa ograničenom odgovornošću, sa sedištem u Beogradu, koje u pravnom prometu istupa u svoje ime i za svoj račun, shodno članu 17. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Službeni list SFRJ“ br. 43/82 i 72/82), („Službeni glasnik RS“ br. 46/06) po kome se pripadnost pravnog lica određuje po pravu države po kome je osnovano, to je u konkretnom slučaju merodavno pravo države Republike Srbije.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...54/09) koja se primenjuje na konkretni pravni odnos, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenih poslova ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema odredbi člana 24. navedenog Zakona, obaveza je poslodavca koji ima više od 5 zaposlenih, da Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuje organizacione delove, naziv i opis poslova, vrstu i stepen stručne spreme i druge uslove za rad na tim poslovima. Iz ove obaveze poslodavca proizlazi i njegovo ovlašćenje da ukida poslove i konstituiše nove poslove i ovlašćenja, kao i da u slučaju prestanka potrebe za obavljanjem određenih poslova ili smanjenjem obima posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena zaposlenom otkaže ugovor o radu. Ovaj otkazni razlog, zato mora biti praćen prethodnom izmenom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim su poslovi koje zaposleni obavlja ukinuti ili da je smanjen broj izvršilaca.

U konkretnom slučaju, protivno navedenoj zakonskoj obavezi, tuženi nije imao Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova sve do oktobra 2011. godine, dakle i u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, iako je imao 12 zaposlenih. Stoga je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer nije moglo doći do ukidanja radnog mesta na kome je tužilja radila u situaciji kada ono nije ni bilo predviđeno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, pa time nije moglo doći ni do prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje je tužilja obavljala, odnosno do smanjenja obima posla i nastanka otkaznog razloga propisanog članom 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu.

Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, tuženi je dužan da tužilju vrati na rad shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Imajući u vidu navedeno, nisu osnovani navodi revizije kojima se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i poništio rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i obavezao tuženog da tužilju vrati na rad. Pri tome su bez značaja revizijski navodi da ni u jednom od pravilnika koji su kod tuženog doneti u periodu nakon što je tužilji prestao radni odnos, nisu predviđeni poslovi tehničkog sekretara koje je obavljala tužilja niti bilo koji drugi poslovi istog opisa a drugog naziva.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 414. stav. 1 ZPP.

Međutim, osnovano se revizijom tuženog u drugostepenoj presudi osporava pravilna primena materijalnog u pogledu odluke o naknadi štete po osnovu izgubljene zarade u periodu nezakonitog otkaza, jer je zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Odredbom člana 191. stav 2. Zakona o radu propisano je da pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koje mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, dok je stavom 3. istog člana propisano da se naknada štete umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

Drugostepeni sud nije razjasnio radnopravni status tužilje u periodu njenog radnog angažovanja i primanja zarade kod poslodavca Društva ljubitelja ... „...“. Prema Sporazumu broj 32a/11 od 01.08.2011. godine i potvrdi broj 58/11 od 29.09.2011. godine, tužilja se sa navedenim društvom sporazumela da volontira na poslovima ... počev od 01.07.2011. godine, bez primanja ikakve nadoknade, uz uplatu doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje za vreme trajanja volonterskog rada. Odredbama Zakona o volontiranju („Sl. glasnik RS“, br 36/2010) propisani su osnovni pojmovi u vezi sa volontiranjem, i između ostalog, načela volontiranja, ugovor o volontiranju i prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja, pa je u članu 10.stav 1. propisano da volonter nema pravo na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist za volontiranje, a u članu 27. da je organizator dužan da volontera osigura za slučaj povrede i profesionalnog oboljenja tokom volontiranja, ako je tako ugovoreno i kada se radi o dugoročnom volontiranju. Obaveze plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, za zaposlene, regulisane su odredbama člana 7 - 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl.glasnik RS“, br. 84/2004..77/2012) kojima nije predviđena obaveza osiguranja volontera, s tim da je prema članu 11. stav 1. tačka 4. Zakona, organizator volontiranja, za volontera, u skladu za zakonom koji uređuje volontiranje, obveznik doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

U radnoj knjižici tužilje upisan je radni staž kod Društva ljubitelja ... „...“, a tužilja je bila prijavljena i na obavezno osiguranje na evidenciji RF PIO, kao osiguranik po osnovu radnog odnosa u dva perioda, sa plaćenim porezima i doprinosima, dok je u obrazloženju rešenja Nacionalne službe zapošljavanja od 11.12.2012. godine navedeno da je tužilji prestao radni odnos kod tog poslodavca usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena i naveden iznos zarade tužilje u periodu od šest meseci pre prestanka radnog odnosa. S obzirom na to, drugostepeni sud je propustio da jasno utvrdi i oceni u kom statusu je tužilja radila kod navedenog poslodavca, da li je i kolika primanja ostvarivala za vreme rada i ukoliko jeste, da li za visinu tih primanja treba umanjiti obavezu tuženog. Osim toga, drugostepeni sud nije imao u vidu niti obrazložio zbog čega od utvrđene visine izgubljene zarade nije umanjen iznos otpremnine koja je isplaćena tužilji prilikom otkaza ugovora o radu, jer se prema odredbi člana 191. stav 3. Zakona o radu naknada štete umanjuje za iznos svih prihoda ostvarenih po osnovu rada. U prvostepenoj presudi su navedena veštačenja u svim varijantama obračuna izgubljene zarade, prema visini izgubljene zarade tužilje kod tuženog za period nezakonitog otkaza, kao i svi prihodi koje je ona ostvarila ili mogla ostvariti u navedenom periodu, uključujući i isplaćenu otpremninu, koje drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava nije cenio.

Kako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, to nema uslova za preinačenje pobijane presude, pa je usvojena revizija tuženog i ukinuta drugostepena presuda u navedenom delu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući u vidu izložene navode, kao i navode revizije tuženog, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primeniti materijalno pravo i o žalbi tužilje doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Kako spor nije konačno rešen, ukinuta je i odluka o troškovima postupka.

Sa izloženog, a na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić