U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Čedomir Golubović, advokat iz …, protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, radi poništaja otkaza i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 749/2018 od 05.04.2018. godine, u sednici od 10.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 749/2018 od 05.04.2018. godine, tako što se odbija kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 625/16 od 20.11.2017. godine.

Tužena SE OBAVEZUJE da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 625/16 od 20.11.2017. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tužene od 04.02.2016. godine kojim je tužilji otkazan Ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 05.02.2008. godine sa pripadajućim aneksima. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava po osnovu rada i uspostavi radno pravni status kao pre prestanka radnog odnosa. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 141.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 749/18 od 05.04.2018. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj otkaznog rešenja i vraćanje na rad kod tužene i za naknadu troškova parničnog postupka sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 87/18) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene obavljala poslove administrativno tehničkog operatera u filijali za … , Odeljenje za …, kao tehničar drumskog saobraćaja sa četvrtim stepenom stručne spreme. Pobijanim rešenjem od 04.02.2016. godine tužilji je otkazan Ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 05.02.2008. godine sa pripadajućim aneksima, usled prestanka potrebe za njenim radom zbog organizacionih promena kod tužene koje su dovele do smanjenja obima posla, a koji razlozi nisu mogli biti otklonjeni drugim merama zapošljavanja. Na dan donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih 12.01.2016. godine kod tuženog je bilo 1.723 zaposlena na neodređeno vreme. U Programu je navedeno da se on primenjuje danom donošenja, a da će se naknadno sačiniti konačni spisak viška zaposlenih, koji je sačinjen 05.02.2016. godine i u kome su kao tehnološki višak navedeni 66 zaposlenih, među kojima i tužilja. Navedeno smanjenje broja zaposlenih doneto je nakon što je Vlada Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu, kojom odlukom je utvrđeno da tužena može imati 1.653 zaposlena na neodređeno vreme.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepenom presudom je usvojen tužbeni zahtev tužilje u celosti, poništeno pobijano rešenje i tužena obavezana da tužilju vrati na rad. Prema razlozima prvostepenog suda, u postupku rešavanja viška zaposlenih tužena nije pravilno primenila odredbu člana 155. Zakona o radu, s obzirom da program viška zaposlenih, po osnovu koga je tužilja proglašena tehnološkim viškom, nije sadržao sve elemente propisane ovom zakonskom odredbom.

Pobijanom drugostepenom presudom prvostepena presuda je preinačena i tužbeni zahtev tužilje u celosti odbijen kao neosnovan. Prema razlozima drugostepenog suda, program rešavanja viška zaposlenih je u konkretnom slučaju bio donet u dve faze, pa su ispoštovani zakonski uslovi iz člana 155. Zakona o radu u pogledu sadržine programa. Kako je tužilji isplaćena otpremnina i nisu postojali zakonski uslovi da se tužilja nakon otkaza ugovora o radu ponovo primi u radni odnos na neodređeno ili određeno vreme kod tužene s obzirom na ograničenje broja zaposlenih koje traje do 31.12.2018. godine, to je po oceni drugostepenog suda otkazno rešenje zakonito i tužena nije u obavezi da tužilju vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i njen tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Prema članu 155. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05 ...75/14), program rešavanja viška zaposlenih naročito sadrži, između ostalog, broj, kvalifikacionu strukturu, godinu starosti i staža osiguranja zaposlenih koji su višak, kao i poslove koje oni obavljaju. Suprotno navedenoj zakonskoj odredbi, tužena na dan donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih 12.01.2016. godine nije utvrdila broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, već je samo konstatovano da će se po donošenju programa izvršiti primena kriterijuma i doneti konačan spisak zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Program nije sadržao spisak zaposlenih koji su tehnološki višak, već je spisak sačinjen odvojeno dana 05.02.2016. godine, nakon donošenja pobijanog otkaznog rešenja od 04.02.2016. godine. S obzirom na navedeno, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da je pobijano rešenje zakonito i da je program rešavanja zaposlenih donet u dve faze, jer spisak zaposlenih koji predstavljaju tehnološki višak i poslovi koje oni obavljaju mora biti sastavni deo programa rešavanja viška zaposlenih pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu. Ovo iz razloga što program rešavanja viška zaposlenih sa svim elementima, pa i spiskom radnika koji su višak zaposlenih, čini sastavni deo zakonom predviđene procedure za otkaz ugovora o radu koja mora biti u potpunosti sprovedena pre donošenja otkaznog rešenja. Iz iznetih razloga, drugostepena presuda je preinačena tako što je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka na ime sastava revizije, u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, primenom čl. 153. i 165. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić