Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 2159/23 od 05.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2790/21 od 22.03.2023. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u delu stava šestog izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2790/21 od 22.03.2023. godine za iznos od 11.830,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u preostalom delu stava šest izreke Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2790/21 od 22.03.2023. godine i odbijen zahtev tužilje za iznos preko 11.830,00 dinara do iznosa od 110.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja i tuženi su izjavili blagovremene revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, pri čemu se revizija tužilje odnosi na odluku o troškovima parničnog postupka.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilje zahtevajući troškove sastava tog odgovora.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnim revizijama parničnih stranaka.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime neisplaćene razlike do minimalne plate u utuženom periodu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen doneta je primenom odredbe člana 2. stav 1. i člana 112. stav 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 75/2014) i ne odstupa od sudske prakse o tome da svi zaposleni na teritoriji Republike Srbije, bez obzira kod kog poslodavca rade, imaju pravo na isplatu minimalne zarade prema odredbama Zakona o radu. Revizijom tuženog osporava se nalaz sudskog veštaka na kom je zasnovana pobijana odluka, što je činjenično pitanje i nije razlog zbog koga je dozvoljena posebna revizija na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom tužilje pobija se odluka o troškovima parničnog postupka, koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Na osnovu odredbe člana 28. Zakona o parničnom postupku, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 14.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 7.226,50 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv kog revizija može da se izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, pa revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, nije dozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer je preinačena odluka o troškovima parničnog postupka, a ne odluka o glavnom zahtevu stranke.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluku kao u stavu trećem izreke Vrhovni sud je doneom primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pošto tuženom trošak angažovanja njegovog zastupnika radi sastavljanja odgovora na reviziju nije bio potreban u smislu odredbe člana 154. istog Zakona.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković