Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 06.09.2010. godine do 06.11.2020. godine. Po osnovu ugovora o radu od 06.09.2011. godine, ugovora o radu od 28.03.2012. godine, te zaključenih aneksa ugovora o radu od 26.09.2014. godine i od 01.01.2018. godine tužilac je obavljao poslove „...“. Za vreme rada kod tuženog postojala je obaveza izveštavanja o čemu se na sastancima sa klijentima razgovaralo, kao i rezultat sastanka. Nakon 3 do 4 godine rada tužioca, promenjen je način izveštavanja tako da su se izveštaji pisali u eksel tabelama, a unos podataka bio olakšan, s obzirom da je sve bilo automatizovano. Ovakav način izveštavanja bio je aktuelan sve dok nije uveden „Adito“ program tokom 2019. godine, koji predstavlja elektronski rokovnik u koji se unose podaci koji se čuvaju na serveru, te nakon unošnja ovi podaci svima su dostupni. Kod tuženog je za proveru aktivnosti zaposlenih i kontrolu izveštaja koji zaposleni izrađuje bio zadužen BB. U cilju uvođenja „Adito“ programa i njegovog korišćenja tuženi poslodavac je organizovao obuku. Svako od zaposlenih je radi korišćenja „Adito“ programa u radu dobio računar sa instaliranim „Adito“ programom. Tužilac tada nije prijavio da postoji problem u vezi sa aplikacijom „Adito“ ili da ima nekih nedoumica u radu. Probni period korišćenja „Adito“ programa trajao je do 12.07.2019. godine, a zaposleni, među kojima i tužilac, bili su obavešteni putem mejla da je potrebno da u navedeni program unose stvarne i tačne podatke, te da u skladu sa obukom pristupe upotrebi ovog alata u smislu evidentiranja poseta, kako kod farmera, tako i kod zastupnika, evidentiranje ručne prodaje, planiranja posete i budućih termina u kalendaru, kreiranje nedeljnog i mesečnog plana kretanja, kreiranje zadataka i ciljeva za prodajne posete i farmere, ažuriranje baze farmera i njihovih potencijala. Postojala je obaveza zaposlenih da svakodnevno sačinjavaju dnevni izveštaj u „Adito“ programu, da u iste unesu tražene podatke i snime ih. Svi zaposleni su bili umreženi, pri čemu je zaposleni koji je bio zadužen za praćenje aktivnosti zaposlenih i kontrolu izveštaja BB mogao, zahvaljujući umreženosti u svakom trenutku pratiti rad zaposlenih i imati pristup svim podacima koji su uneti u „Adito“ program.

Zaposleni BB je u mejlu od 18.07.2019. godine i od 15.08.2019. godine ukazao da, između ostalih, tužilac nema evidentiranih aktivnosti, zbog čega je, kao i ostali zaposleni koji nemaju evidentiranih aktivnosti, pozvan da se hitno uključi u novi način rada i počne koristiti ovaj program. Nakon obaveštenja i poziva da se uključi u novi način rada i svakodnevno putem „Adito“ programa sačinjava dnevne izveštaje, tužilac i dalje nije postupao u skladu sa navedenim, jer nije instalirao novu verziju programa, odnosno nadogradnju „Adito“ programa za koju je link dobio dana 09.07.2019. godine. O okolnosti da nije instalirao novu verziju, odnosno nadogradnju programa, tužilac je BB obavestio 09.09.2019. godine. Kada je nakon navedenog dana instalirao novu verziju, odnosno nadogradnju „Adito“ programa tužilac i dalje nije svakodnevno, odnosno redovno sačinjavao izveštaje, dok je pojedine izveštaje sačinjavao retroaktivno. Dana 22.11.2019. godine zaposleni su putem mejla obavešteni da je od tog dana dostupna mogućnost da se na „Adito“ aplikaciji spoje i putem mobilnog telefona, da im je prosleđeno uputstvo za instalaciju aplikacije. Svako ko je imao službeni telefon mogao je instalirati navedeni program pomoću datog linka. Tužilac i dalje nije redovno radio izveštaje, a tuženom nije prijavljivao da ima problem sa računarom sve do 02.03.2020. godine, kada je uputio mejl BB i VV u kojim je naveo da mu računar „baguje“ već mesecima i da radi usporeno. Savetovano mu je da u zavisnosti od toga kako mu odgovara računar prosledi preko direktora prodaje kako bi mu zatim prosledio rezervni računar ili da mu prvo prosledi rezervni računar, pa da potom on prosledi svoj. Tužilac nije postupio po navedenom uputstvu, poslove je i dalje obavljao bez izrade redovnih dnevnih izveštaja za šta je imao različite izgovore. Dana 09.10.2020. godine BB je poslao mejl zaposlenima kod tuženog u kojem ukazuje da pojedini zaposleni prave ozbiljne prestupe u izvršavanju svakodnevnih obaveza u vidu unosa podataka u „Adito“ program, da je pisanje istorije kontakata sa kupcima i kreiranje plana kao vid izveštaja „Adito“ svakodnevna obaveza, kao i da je obavezno unošenje podataka o bolovanju ili korišćenju godišnjeg odmora. Nakon navedenog, tužilac se dana 12.10.2020. godine direktoru prodaje GG obratio putem mejla i naveo da je u julu i avgustu bio na bolovanju, da računar nije preuzeo iz servisa, jer još uvek nije popravljen, te da će sve izveštaje uneti retroaktivno. Dana 13.10.2020. godine tužilac se putem mejla obratio BB i VV navodeći da sa telefona nije uspeo da pošalje ni jedan izveštaj, da je „laptop o svom trošku predao u servis“, a sve što je radio ima upisano u svesci i da će izveštaje uneti retroaktivno. Tužilac je i po predaji računara u servis ili kod tuženog do dostavljanja zamenskog računara imao mogućnost da izveštaje prosleđuje putem mobilne aplikacije, što nije učinio.

Kako tužilac nije redovno izrađivao izveštaje i prosleđivao ih na server, kako nije dostavljao dokaze kojima bi opravdao neredovno slanje dnevnih izveštaja i nekorišćenja programa „Adito“, tuženi je dana 15.10.2020. godine pod brojem ../2020 sačinio upozorenje kojim se tužilac upozorava da su se stekli uslovi da mu se otkaže ugovor o radu od 28.03.2012. godine, aneks ugovora o radu od 26.09.2014. godine i aneks ugovora o radu od 01.01.2018. godine, zbog toga što u dužem periodu nije redovno dostavljao dnevne izveštaje o radu licu zaduženom da vodi računa o istima BB, shodno Pravilniku o radu SANO stručnih savetnika, Pravilniku za rad u „Adito programu“ i članu 17. aneksa ugovora od 26.09.2014. godine. U obrazloženju upozorenja navodi se da tužilac u periodu od oktobra 2019. godine do dana izrade upozorenja nije redovno dostavljao dnevne izveštaje zaposlenom BB, iako je bio u obavezi da iste dostavlja najmanje jednom dnevno, a po potrebi i više puta dnevno, te da nije poštovao usmena i pismena obavšetenja BB o obavezi dostavljanja dnevnih izveštaja, čime je počinio povredu radne obaveze utvrđene članom 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu. Tužilac je upozoren da ukoliko ponovi navedenu ili sličnu povredu radne obaveze da će mu biti otkazan ugovor o radu bez ponovnog upozorenja. Ostavljen mu je rok od 8 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja. Na navode iz upozorenja tužilac se izjasnio blagovremeno sporeći navode iz upozorenja.

Dana 19.10.2020. godine tužiocu i njegovim kolegama od strane BB poslat je mejl kojim se podsećaju da tog, kao i narednog dana treba da kontaktiraju farmere kojima su poslali pozivnice za seminar, te da dobijenu potvrdu upišu u „Adito“. Na navedeni mejl tužilac je odgovorio mejlom dana 20.10.2020. godine navodeći da se njegov računar nalazi na popravci, a da aplikacija na službenom telefonu ne radi, da je to razlog zbog kog farmerima nije poslao pozivnice, te da mu mejlove šalje sa svog telefona na kome nema „Adito“ program. U mejlovima koje je navedenog dana uputio BB, tužilac je istog ubeđivao da je pozivnice ipak poslao, ali da ih nije mogao evidentirati u „Adito“ programu da bi potom uslikao poslate pozivnice i prosledio ih BB, a iz kojih fotografija je vidljiv datum slanja 20.10.2020. godine, iako je trebalo da ih prosledi 13.10.2020. godine u skladu sa datim zadatkom. Dana 21.10.2020. godine tužilac je putem mejla od strane BB obavešten da mu je poslat zamenski laptop koji je proveren i ispravan, ali se žalio na probleme i sa tim zamenskim računarom, vezano za pokretanje računara. Zatražio je pomoć radi rešavanja ovog problema i ujedno u prilogu dostavio fotografije ekrana nakon uključivanja računara. Međutim, tužilac tada nije postupio po zahtevu BB i istog nije pozvao putem video poziva da bi isti uživo video u čemu je problem i isti eventualno rešio.

Praćenjem aktivnosti tužioca putem „Adito“ programa BB je video da je tužiocu istekao predviđeni period za izradu plana za novembar mesec i da mu je putem mejla 27.10.2020. godine skrenuo pažnju da nije postupio prema zadatku datom u „Adito“ programu kakvim postupanjem ponovo nije izvršio svoju obavezu. Takođe, tužilac 30.10.2020. godine nije obeležio kupce na propisan način u uputstvu „adito“ i nije uneo prikupljene podatke o kupcima u programu „Adito“, nije uradio strategiju za izabrane kupce, kao ni plan obrade i dinamike izabranih lica, a što je sve bila njegova obaveza. Dana 02.11.2020. godine BB se obratio tužiocu putem mejla podsećajući ga da mu svi zadaci koje treba obavljati bili vidljivi u „Adito“ programu, a da je obaveza izrade dnevnih izveštaja propisana Pravilnikom i da se isti moraju izrađivati svakodnevno. Tužiocu, kao i ostalim zaposlenima, dana 30.10.2020. godine putem mejla od strane BB izdat je radni nalog da u sklopu razvoja projekta genetskog unapređenja farmi muznih krava istraže cene konvencionalne seksirane sperme koja se prodaje u njihovom području, da im povratne informacije proslede do 02.11.2020. godine. Po ovom nalogu tužilac nije postupio, već je tražene informacije dostavio naknadno po drugom izdatom nalogu od 03.11.2020. godine.

Dana 06.11.2020. godine tuženi je doneo rešenje broj ../20 kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 28.03.2012. godine, aneks ugovora o radu od 26.09.2014. godine, aneks ugovora o radu od 01.01.2018. godine zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze propisane članom 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i člana 55. stav 1. tačka 10. Pravilnika o radu privrednog društva „SANO - savremena ishrana životinja“ doo Novi Sad i tačke 10. Pravilnika o radu stručnih saradnika i tačke 2. i 5. Pravilnika za rad „Adito“ programa i na taj način što je 1) od jula 2019. godine pa do dana sastavljanja izveštaja nije redovno i blagovremeno dostavljao dnevne izvšetaje o radu neposrednom rukovodiocu zaduženom za njih BB, iako je bio u obavezi da iste dostavlja najmanje jedanput dnevno,2) što nije postupio shodno obaveštenju Uprave privrednog društva od 13.10.2020. godine i farmerima na terenu koji vodi nije u dogovoreno vreme, nego sedam dana kasnije, dostavio pozivnicu za seminar pod nazivom „Važnost finansijskih pokazatelja za profitabilno poslovanje“ 3) što je nakon pisanog upozorenja pred otkaz ugovora o radu 15.10.2020. godine učinio istu povredu radne obaveze tako što je dana 26.10.2020. godine nije napravio plan rada za novembar mesec, te što dana 30.10.2020. godine nije obeležio kupce na propisani način u uputstvu „Adito“ niti je uneo prikupljene podatke o kupcima u „adito program“ što nije uradio strategiju za izabrane kupce, kao ni plan obrade i dinamike obilaska izabranih lica, što nije blagovremeno, shodno obavezi iz mejla od 30.10.2020. godine do 02.11.2020. godine u 16,00 časova dostavio traženu informaciju o ceni konvencionalne i seksirane sperme, a koje je dostavio sa zakašnjenjem 03.11.2020. godine u 11,00 časova. Rešenjem je određeno da tužiocu prestaje radni odnos 06.11.2020. godine. U periodu od 2019. godine do oktobra 2020. godine prema prilogu 2. tužilac izveštaje nije dostavljao tuženom u pobrojanim danima detaljno navedenim na strani 12 prvostepene presude.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da su ispunjeni uslovi za otakaz ugovora o radu tužiocu , pa su odbili tužbeni zahtev tužioca da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu na osnovu odredaba članova 179. stav 2. tačka 1, člana 180, člana 184. stav 1, člana 185. stav 1. Zakona o radu.

Vrhovni sud je stanovišta da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su odbijanjem odlučili o tužbenom zahtevu tužioca.

Nasuprot navodima revidenta, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili da tužiocu nije povređeno pravo na odbranu jer Upozorenjem od 15.10.2020. godine nisu navedeni tačni datumi i vreme kada tužilac nije ispunio radnu obavezu. Naime, tuženi je u Upozorenju naveo da tužilac u periodu od oktobra 2019. godine do 15.10.2020. godine nije dostavljao ili nije blagovremeno dostavljao dnevne izveštaje o preduzetim aktivnostima i unosio ih u „Adito“ program i nije poštovao naloge rukovodilaca o toj obavezi, zbog čega su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu. U navedenoj pravnoj situaciji, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužilac bio u obavezi da dokaže pozitivnu činjenicu, da je dostavljao blagovremeno izveštaje i postupao po nalozima neposrednih rukovodilaca, jer bi o tome imao elektronski zapis.

Tačni su navodi revidenta da tuženi tužiocu nije mogao otkazati ugovor o radu iz razloga koji nisu navedeni u Upozorenju od 15.10.2020. godine, jer je takva obaveza propisana odredbom člana 180. Zakona o radu. Međutim, nasuprot navodima revidenta pravilan je zaključak drugostepenog suda da postoji povreda radne obaveze i u vidu samo jednog nedostavljanja ili neblagovremenog dostavljanja dnevnih izveštaja, odnosno nepostupanja po radnim nalozima rukovodilaca zbog koje tužiocu može da se otkaže ugovor o radu, kada je otkazan u roku iz člana 184. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. ZPP.

Vrhovni sud je odluku o zahtevu tužioca i tuženog za naknadu troškova po reviziji, sadržanu u stavu drugom izreke, doneo primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 2. i 154. stav 1. ZPP imajući u vidu da tužilac nije uspeo sa revizijom, a zahtev tuženog za naknadu za sastav odgovora na reviziju nije osnovan jer nije bio nužan trošak za vođenje ove parnice.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković