.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2334/2020
18.11.2020. godina
Beograd
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 392/19 od 21.06.2019. godine, kao izuzetno dovzoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 392/19 od 21.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 927/15 od 19.01.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje o razrešenju tužilje br. ...-...-...-.../... od 27.07.2015. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, a za period od 04.11.2015. godine do 10.06.2016. godine, ukupan iznos od 677.720,47 dinara i to pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate, počev od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji po osnovu naknade štete na ime izgubljenih zarada za period od 04.11.2015. godine do 10.06.2016. godine, od ukupno potraživanog iznosa od 710.952,99 dinara do ukupno dosuđenog iznosa od 677.720,47 dinara, za iznos od 33.232,52 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate, počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa, pa do isplate isplati navedene pojedinačne iznose bliže određene ovim stavom izreke, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da za tužilju uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO zaposlenih, Filijala za Grad Beograd, a na iznose izgubljene zarade iz stava drugog izreke ove presude, za period od 04.11.2015. godine do 10.06.2016. godine, po važećim zakonskim stopama na dan uplate doprinosa. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 133.650,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužene kojim je tražila da sud obaveže tužilju da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka, kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 392/19 od 21.06.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu jedan, dva, četiri, pet i šest izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužene i tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pri čemu je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom odredbe člana 404. ZPP.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za poništaj rešenja o razrešenju i naknade na ime izgubljene zarade, tako što je zahtev usvojen. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.
Naime, iako tužilja traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 441. ZPP.
Takođe, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.08.2015. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja iznosi 677.720,47 dinara. Imajući u vidu da pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija i iz ovih razloga nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, a primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
