Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog obavljao poslove ... po osnovu ugovora o radu od 03.04.2018. godine. Pobijenim rešenjem od 24.08.2018. godine tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog zbog prestanka potrebe za njegovim radom iz razloga propisanog članom na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Pre otkaza ugovora isplaćena mu je otpremnina u smislu člana 158. Zakona o radu. Tuženi je kao poslodavac 13.08.2018. godine doneo Odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Izmena je izvršena tako što je smanjen broj izvršilaca na poslovima ... jer je umesto 2 izvršioca predviđen 1 izvršilac. U Odluci i Pravilniku je konstatovano da su skinuti sa oglasne table 10.11.2018.godine. Dana 21.08.2018. godine tuženi je doneo Odluku o utvrđivanju i rešavanju viška zaposlenih za 2018. godinu, kojom je utvrdio kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, pa su kao kriterijumi uzeti rezultati rada zaposlenog (kvalitet obavljenog posla, obim posla, odgovornost i zalaganje, racionalnost u korišćenju radnog vremena) neophodni uslovi za obavljanje poslova i radnih zadataka na postojećem radnom mestu, godine starosti, godine radnog staža i broj izvršilaca za dato radno mesto. Tužilac je proglašen viškom za čijim je radom prestala potreba, a kao kriterijum za određivanje koji će od dvojice izvršilaca na istim poslovima, biti određen kao višak, korišćen je podatak vezan za rezultate rada zaposlenih, a pre svega ocena lekarske komisije data u Izveštaju o izvršenom ciljnom lekarskom pregledu zaposlenog i uslovi rada za radno mesto ... . Iz skraćenog delovodnika tuženog za 2018.godinu pod rednim brojem 1 do 291, utvrđeno je da su za dan 13.08.2018. godine zavedeni: pod rednim brojem 186-1/18 zavedena Odluka o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji od 13.08.2018. godine, a pod rednim brojem 186-2/18 zaveden je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 13.08.2018. godine. Iz izvoda iz zapisnika sa sastanka sindikata Konfekcije Lisca Babušnica od 16.08.2018.godine, utvrđeno je da su izmene dostavljene sindikatu i da se isti složio sa izmenama, a da je Odluka objavljenja na oglasnoj tabli, a iz izvoda od 23.08.2018.godine utvrđeno je da je na zapisniku konstatovano smanjenje broja izvršilaca na poslovima ... (tako da umesto dva izvršioca bude jedan izvršilac) i da je tužilac proglašen viškom.Tužilac je iz zdravstvenih razloga odbio ponudu za obavljanje poslova drugog radnog mesta koje obuhvata noćni rad.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da je rešenje o otkazu ugovora o radu bilo doneto pre stupanja na snagu Pravilnika od 13.08.2018. godine u smislu člana 196. Ustava Republike Srbije, jer je Pravilnik skinut sa oglasne table 10.11.2018.godine (nakon donošenja pobijenog rešenja), pa je zaključio da je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu i da pobijano rešenje doneto suprotno članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14) i obavezao tuženog na reintegraciju tužioca. Drugostepeni sud je prihvatio izloženo pravno stanovište prvostepenog suda, uz dodatnu argumentaciju da tuženi nije sproveo postupak utvrđivanja viška zaposlenih na zakonom propisan način, a tužioca je oglasio za tehnološki višak, bez izvršenog bodovanja, primene prethodno utvrđenih merila i kriterijuma za ocenjivanje da li je upravo za radom tužioca prestala potreba ( da li je lošije ocenjen u odnosu na drugog izvršioca na poslovima ... na kojima je smanjen broj izvršilaca).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14), kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Pravilnik o unutrašnjoj orgaizaciji i sistematizaciji radnih mesta je opšti akt i da bi proizvodio dejstvo mora biti objavljen. Dejstvo akta počinje osmog dana od dana objavljivanja (član 196. Ustava RS).

Odredbom člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 98/06) propisano je da se zakoni i svi drugi opšti akti objavljuju pre stupanja na snagu. Odredbom člana 197. stav 1. Ustava Republike Srbije, zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Odredbom stava 2. ovog člana izuzetno samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.

Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 13.08.2018.godine ima karakter opšteg akta, pa sledi da je materijalna pretpostavka za njegovo stupanje na pravnu snagu bila objavljivanje tog opšteg akta na oglasnoj tabli tužene. Poštujući ovu pravnu normu , kod činjenice da u članu 4. Odluka i Pravilnik tuženog sadrže odredbu o tome kada stupaju na snagu (osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli), kao i da se postavljaju na oglasnu tablu danom donošenja, ostalo je neutvrđeno kada je taj opšti akt objavljen na oglasnoj tabli tužene, s obzirom na to da je u Odluci i Pravilniku konstatovano kada su skinuti sa oglasne table. Ukoliko je opšti akt stupio na pravnu snagu, odnosno počeo da se primenjuje u vreme donošenja osporenog rešenja od 24.08.2018. godine, mogao je poslužiti kao osnov za utvrđenje da su kod tuženog nastale organizacione promene koje je tuženi koristio kao osnov za prestanak radnog odnosa tužioca.

Pored toga, ostalo je nejasno da li je tuženi primenio propisane kriterijume u postupku utvrđivanja zaposlenog za čijim je radom prestala potreba za radno mesto ..., koje nije ukinuto, već je došlo do potrebe smanjenja broja izvršilaca na tim poslovima.

Imajući ovo u vidu sudovi su bili u obavezi da utvrde činjenice na koje je ukazano, da bi potom mogli dati pravilan zaključak o tome da li je poslodavac prilikom ocenjivanja imao u vidu kriterijume i merila na kojima je zasnovao odluku o tome kom će zaposlenom prestati radni odnos i proces odabira radnika zasnovao na „bodovanju“ ili se u stvari rukovodio izveštajem lekara specijaliste.

Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud ukinuo nižestepene presude, kako bi prvostepeni sud imajući u vidu izložene primedbe utvrdio navedene bitne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora, saglasno članu 165. ZPP.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić