U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se neosnovano ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po osnovu ugovora o radu broj .. od 02.12.2004. godine, sa zaključenim aneksima, na poslovima ... u službi ... do 20.02.2015. godine. Rešenjem tuženog broj .. od 18.02.2015. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, primenom odredbe člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), odredbe člana 113. stav 1. tačka 2. alineja 4. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija i odredbe člana 3. stav 1. tačka 6. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenog Doma zdravlja Žabari. Navedeno je u tački 2 izreke da se ugovor o radu otkazuje zbog toga što tužilac nije poštovao radnu disciplinu kod poslodavca, jer je dana 03.12.2014. godine došao na rad pod uticajem opojnih sredstava. Pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, o kojem se zaposleni izjasnio pismenim putem. Navedeno upozorenje je dostavljeno na mišljenje i sindikatu čiji je tužilac član, koji se nije izjasnio. Veštačenjem putem veštaka specijaliste sudske medicine i farmaceutske zdravstvene zaštite, utvrđeno je da je tužiocu više meseci unazad u odnosu na predmetni događaj od strane izabranog lekara prepisivana terapija koja se sastojala od lekova: „aktapaksa“ (lek iz grupe antidepresiva), „bensedina“ (lek iz grupe benzodiazepina) i „flormidala“ (lek iz grupe benzodiazepina), da su rezultati načinjenog testa „Panel 10“ ukazali da je u organizmu tužioca postojalo prisustvo supstanci iz grupe benzodiazepina i da se taj rezultat može dovesti u vezu sa prepisanim lekovima „bensedinom“ i „flormidalom“, a da treći lek „aktapaks“ nije detektovan u urinu tužioca jer primenjeni test ne sadrži reaktivne supstance na ovaj lek; da je u urinu tužioca detektovano i prisustvo neke od supstanci iz grupe opijata, ali da nijedan od navedenih lekova koji su tužiocu prepisivani u vidu terapije ne može dati pozitivan test na prisustvo opijata imajući u vidu korišćeni test; da je lek „trodon“, koji bi mogao da bude razlog pozitivnog testa na opijate bio prepisivan tužiocu prilikom pregleda u prijemno - urgentnoj ambulanti Opšte bolnice u Požarevcu od strane dežurnog lekara na dan 23.01.2013, godine, a prema podacima iz zdravstvenog kartona poslednji put na dan 21.03.2013. godine, da se ovaj lek u apotekarskim ustanovama izdaje isključivo na lekarski recept i ukoliko je njegovo uzimanje bio razlog prisustva opijata, njegova upotreba nije bila evidentirana u zdravstvenom kartonu. Veštak je naveo da pozitivan test na opijate daje više supstanci, među kojima i „morfin“, „heroin“, „kodein“ i dr; da je lek „kafetin" kombinovani preparat koji, pored drugih supstanci, sadrži i lek „kodein“ koji takođe daje pozitivan rezultat na opijate na korišćenom panel testu; da vreme koje tužilac navodi kao vreme kada je konzumirao navedeni lek i vreme kada je izvršeno testiranje daje jako malo verovatnoću da detektovani opijat potiče od leka „kafetin“, ali da se ta mogućnost ne može u potpunosti isključiti, a s obzirom da zadržavanje supstanci iz grupe opijata u organizmu može iznositi od 0,5 do 1 dana kod povremenog uzimanja, odnosno 2-5 dana kod čestog uzimanja, ne može se isključiti ni mogućnost da je pored kodeina i neka druga supstanca iz ove grupe mogla da bude razlog pozitivnog testa. Primenjeni test po svojoj prirodi je takav da samo detektuje prisustvo droge (leka) ili metabolita određene grupe supstanci, ali ne meri njihovu količinu, niti u slučaju opijata izdvaja o kojoj se posebno supstanci radi. Tužilac je navedenog dana pre izvršenih analiza imao izmenjeno ponašanje u vidu otežanog govora, otežanog kretanja, mlitavosti i izmenjenog načina komuniciranja sa kolegama, koje ponašanje se prema nalazu i mišljenju veštaka ne može dovesti u vezu lekom „kafetin“ u monoterapiji (upotreba jednog leka), već isto odgovara upotrebi lekova iz grupe sedativa (benziodiazepina) koji su detektovani upotrebljenim dijagnostičkim testom; da lekovi iz grupe benzodiazepina (sedativa) i sami daju promenu ponašanja koja odgovara navedenoj kliničkoj slici kod tužioca, a da se kod istovremenog konzumiranja supstanci iz grupe sedativa i opijata njihovo delovanje međusobno potencira. Utvrđeno je da test koji je kritičnom prilikom korišćen „Panel 10“, nije dovoljno precizan test, ali je pouzdan u smislu da se u svakom slučaju iz istog utvrđuje da je tužilac bio pozitivan na opijate, odnosno da je tužilac definitivno koristio neki od 10 opijata koje ovaj test detektuje, s tim što se ne može utvrditi koji tačno, pri čemu se u tih 10 opijata koje test identifikuje nalaze „trodon“ i „kafetin“. Osim toga, veštak sudske medicine se izjasnila da usporeno ponašanje tužioca koje je ispoljavao kritičnog dana, kao i otežan govor, pre daju droge, nego lekovi, jer je takvo ponašanje ipak neželjeno dejstvo za osnovno dejstvo leka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja tuženog.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla.

Odredbom člana 113. stav 1. tačka 2. alineja 4. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, propisano je da direktor može zaposlenom da otkaže ugovor ako zaposleni povredi radnu disciplinu u prisustvu rada u pijanom stanju ili pod uticajem narkotika, dok je odredbom člana 3. stav 1. tačka 6. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenog Doma zdravlja Žabari pod ponašanjem zaposlenog zbog koga zaposleni ne može nastaviti da radi kod Doma zdravlja predstavlja dolazak na rad pod uticajem alkohola ili narkotika ili njihova upotreba za vreme rada.

U konkretnom slučaju, tužilac je postupio suprotno aktima poslodavca, ne poštujući radnu disciplinu, tako što je došao na posao pod dejstvom opojnih sredstava, odnosno zatečen je da iste koristi i na radnom mestu, iako mu je bilo poznato da je to suprotno normativnim aktima tuženog kao i Kodeksom ponašanja pa su se, i po shvatanju ovog suda, stekli uslovi propisani članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužiocu, zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, kako je to utvrđeno rešenjem o otkazu ugovora o radu. Tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu tužioca upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavio mu rok za izjašnjenje i ovo upozorenje dostavio na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član (član 181. Zakona). S obzirom da je otkaz ugovora o radu zakonit, tužilac nema pravo da zahteva vraćanje na rad u smislu člana 191. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revizije koji ukazuju da se pobijana presuda zasniva isključivo na pogrešnoj pretpostavci da je tužilac kritičnog dana došao na posao pod dejstvom opijata i ukazivanje na nepouzdanost korišćenog testa, a ovo stoga što je u postupku utvrđeno da je da je tužilac bio pod dejstvom opijata, na šta je ukazivala i činjenica promene u ponašanju tužioca u vidu otežanog govora, otežanog kretanja i izmenjenog načina komuniciranja sa kolegama, kao i pozitivan test, te se prema citiranoj zakonskoj normi povreda radne discipline, između ostalog, iscrpljuje u samom dolasku na posao zaposlenog pod dejstvom opojnih sredstava, a koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla. Sama okolnost da je tužilac nesumnjivo bio pozitivan na opijate u radno vreme i na radnom mestu sasvim je dovoljna da se steknu uslovi za otkaz ugovora o radu po navedenom osnovu. Tužilac je kao zdravstveni radnik bio upoznat sa tom zabranom, odnosno zabranjenim ponašanjem i bio svestan posledica koje takvo ponašanje može da proizvede, zbog čega je neosnovano ukazivanje u reviziji na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić