U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, Ogranak „TE-KO“ iz Kostolca, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4061/18 od 04.04.2019. godine, na sednici održanoj 04.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4061/18 od 04.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Požarevcu, presudom P1 27/2018 od 23.10.2018. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ..-16 od 09.02.2016. godine, kojim je tužiocu, raspoređenom na poslovima ..., u Službi za ..., Sektor za ..., Direkcija za ..., otkazan ugovor o radu broj .. od 09.02.2010. godine, sa pripadajućim aneksima (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž1 4061/18 od 04.04.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Požarevcu P1 27/2018 od 23.10.2018. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka po žalbi (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kada se između ostalog navodi da, drugostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, da je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP.

Ostalim navodima revizije, u pogledu bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6, 8, 10. i 11. ZPP i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom, prema oceni ovog suda se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu Ugovora o radu broj .. od 09.02.2010. godine, na neodređeno vreme, na poslovima ..., u Službi za ..., Sektor za ..., Direkcija za ... . Odredbom člana 19. stav 1. tačka 12. navedenog Ugovora o radu je predviđeno da, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, između ostalog i: neopravdano izostajanje sa posla tri uzastopna radna dana ili pet radnih dana sa prekidima tokom godine. Osporenim rešenjem o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu od 09.02.2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, iz razloga što je prema evidenciji tuženog o prisutnosti na radu, utvrđeno da je tužilac neopravdano izostao sa posla 18. i 19. avgusta 2015. godine, 13, 14, 25, 29. i 30. oktobra 2015. godine, kao i 02. i 06. novembra 2015. godine. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je dostavio tužiocu Upozorenje od 31.12.2015. godine, kojim je tužilac upozoren da su se stekli razlozi za otkaz ugovora o radu, uz napomenu da je dužan da se u roku od osam dana izjasni i opravda neopravdane izostanke s posla, jer će mu u protivnom, ako u navedenom roku sporne izostanke sa rada ne opravda, biti otkazan ugovor o radu. Tužilac je navedeno upozorenje primio 11.01.2016. godine. U cilju utvrđivanja da li je tužilac kao zaposleni bio na bolovanju u spornom periodu, Stručna služba tuženog je uputila zahtev Domu zdravlja Kostolac, koji je u odgovoru od 15.01.2016. godine, naveo da na osnovu uvida u zdravstveni karton, tužilac nema odobreno bolovanje u spornim danima. Tužilac je i ranije imao neopravdane izostanke sa posla i to u aprilu i maju 2015. godine, ali su mu ti izostanci sa posla opravdani danima godišnjeg odmora. Veštačenjem od strane veštaka psihijatra, specijaliste sudske psihologije i psihologa, specijaliste medicinske psihologije od 10.01.2017. godine i 01.08.2018. godine, utvrđeno je da je tužilac osoba srednjih godina, sa intelektualnim kapacitetima u okviru proseka, uz obeležje ličnosti pretežno funkcionalnog stila i elemenata neprepoznate hronoficirane depresivnosti i nadograđene zavisnosti od opijata kao načina prevazilaženja razvojnih osećanja u smislu stresova, da je kod tužioca u periodu odsustvovanja sa posla, koje nije opravdao odgovarajućom medicinskom dokumentacijom postojalo medicinsko stanje depresivnosti (F 32) i zavisnosti od opijata (F 11.2), kroz kliničko ispoljavanje apstinencijalnih kriza, da je posledica zavisničkog ponašanja tužioca povezana sa neadekvatnim odnosom, kako prema profesionalnim obavezama, tako i pitanjima koja se odnose na ličnu egzistenciju, relacije prema porodičnom funkcionisanju, da se celokupna situacija u kojoj se tužilac nalazio u spornom periodu posledično odrazila na njegovu ličnost, socijalno i radno funkcionisanje, da odsustvovanje sa posla nije bilo jednokratno, da se više puta ponavljalo u dužem vremenskom rasponu, s obzirom na postojanje vremenske distance i ponavljanje ponašanja, ne može se smatrati da je kod tužioca došlo do takvog stepena integriteta svesti i stepena rasuđivanja koji bi ga usled toga svrstao u kategoriju osobe koje nisu podobne da rasuđuju i iskazuju svoju volju, tj. da u vreme povrede radne obaveze ne može da donese odluku da li će ići na posao ili neopravdano izostati sa istog.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad.

U sporu iz radnog odnosa, sud ceni zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Kako su u konkretnoj situaciji utvrđene činjenice u pogledu postojanja opisane povrede radne obaveze od strane tužioca iz odredbe člana 9. stav 1. tačka 12. ugovora o radu, a u vezi odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), imajući u vidu da je donošenju osporenog rešenja prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 180. Zakona o radu, zbog navedene povrede radne obaveze, to je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu zakonito, zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije kojima se ukazuje da tužilac u vreme izostajanja sa posla nije mogao da donosi odluke o tome da li će ići na posao ili će neopravdano izostati sa posla, odnosno da tužilac pripada kategoriji osoba koje nisu podobne da rasuđuju i iskazuje svoju volju, s obzirom na to da je utvrđeno da je tužilac u dužem vremenskom periodu neopravdano izostajao sa posla više radnih dana sa prekidima (najpre u aprilu i maju 2015. godine, zatim 18. i 19. avgusta 2015. godine, 13, 14, 25, 29. i 30. oktobra 2015. godine, kao i 02. i 06. novembra 2015. godine, prema osporenom rešenju), koje izostanke nije opravdao tuženom i imajući u vidu nalaz i mišljenje veštaka u delu postojanja vremenske distance i ponavljanje ponašanja, da se ne može smatrati da je kod tužioca došlo do takvog stepena narušenosti integriteta svesti i stepena rasuđivanja, koje bi ga usled toga svrstalo u kategoriju osoba koje nisu podobne da rasuđuju i iskazuju svoju volju, tj. da u vreme povrede radne obaveze ne može da donese odluku o tome da li će ići na posao ili neopravdano izostati sa istog. Dakle, kako je tužilac više od pet radnih dana sa prekidima tokom 2015. godine izostajao sa posla, to se u njegovim radnjama stiču bitna obeležja povrede radne obaveze neopravdano izostajanje sa posla, predviđene odredbom člana 9. stav 1. tačka 12. Ugovora o radu.

Isto tako, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije kojima se ukazuje, da je praksa tuženog da izostanke radnika pravda danima godišnjeg odmora, s obzirom na to da je tuženi u upozorenju tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tražio da se izjasni u vezi istih i opravda neopravdane izostanke sa posla, ali je diskreciono pravo tužioca, posebno kod učestalih izostanaka sa posla, da li će da dane izostanka sa posla pravda danima pripadajućeg godišnjeg odmora.

Kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić