U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, a 2011. godine premešteni su u Službu za administrativno tehnička pitanja. Zakonitost ovog raspoređivanja tužiocu nisu osporavali, pa su tako tužilje M.B.1 i R.T. obavljale poslove samostalnog referenta, a tužilac M.B.2 poslove saradnika za administrativnu i tehničku podršku u navedenoj službi. Rešenjima tuženog od 17.05.2013. godine, na koji se odnosi tužbeni zahtev, tužiocima su otkazani ugovor o radu sa pratećim aneksima i radni odnos im je prestao sa 24.05.2013. godine, a zbog prestanka potrebe za njihovim radom, usled organizacionih promena i uz isplatu otpremnine pre prestanka radnog odnosa. Tužiocima pre otkaza ugovora o radu nije ponuđena prekvalifikacija, dokvalifikacija, poslovi sa nižom stručnom spremom, rad kod drugog poslodavca, niti rad preko neke od uslužnih preduzeća. U Službi za administrativno tehnička pitanja i odnose sa zaposlenim za poslove koje su obavljali, tuženi nije angažovao tzv. lizing radnike, niti je na tim poslovima zaposlio nova lica. Dana 20.03.2013. godine, generalni direktor tuženog je doneo Odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih usled organizacionih promena. Članom 2. ove Odluke konstatovano je da je kod poslodavca počev od zaključivanja ugovora o prodaji i kupovini akcija N.i. S. AD N.S. od 24.12.2008. godine došlo do bitnih poslovnih promena koje se odnose na organizaciju društva i proces proizvodnje, u sklopu kojih je i uvođenje organizacionih promena usmerenih na smanjenje ukupnih troškova poslovanja, racionalizaciju i optimizaciju rada. Iz ovih razloga u Odluci je navedeno da postoji potreba da poslodavac izvrši reorganizaciju pojedinih organizacionih jedinica, što za posledicu ima ukidanje određenih poslova sistematizovanih aktom o organizaciji poslova. Istog dana utvrđen je predlog Programa rešavanja viška zaposlenih koji je dostavaljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i reprezantativnim sindikatima. Dana 24.04.2013.godine Odbor direktora tuženog je doneo Odluku o donošenju Programa rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena kod tuženog u kome je pored razloga prestanka potrebe za radom zaposlenih konstatovano da se menja Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u N., i između ostalih ukida i Služba za administrativno tehnička pitanja i odnose sa zaposlenim. Od ukupno 424 zaposlenih u ovoj službi, 103 zaposlena su premeštena na druge odgovarajuće poslove u druge organizacione delove, dok se te mere ne mogu primeniti na ostale zaposlene kojima treba otkazati ugovor o radu u skladu sa članom 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu uz isplatu odgovarajuće otpremnine u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Generalni direktor tuženog je 16.10.2012. godine dao punomoćje A.S., direktoru Direkcije za organizacionu efektivnost, kojim ga je ovlastio da u njegovo ime usvaja (potpisuje) odluke o izmenam i dopunama organizacione strukture u skladu sa standardom društva: projektovanje i razvoj organizacione strukture kod tuženog i to, odluke o organizacionim promenama (izmenama i dopunama organizacione strukture N.) osim odluka o organizacionim promenama kojima se predviđa povećanje broja zaposlenih, odnosno budžeta zarada i izmene i dopune pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u N.. U skladu sa datim ovlašćenjem direktor Direkcije za organizacionu efektivnost je 14.05.2014. godine doneo 192. izmenu i dopunu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u N. AD N.S., kojom je ukinuta Služba za administrativno tehnička pitanja i odnose sa zaposlenim. Ova izmena i dopuna Pravilnika objavljena je na oglasnoj tabli istog dana, stupila je snagu 23.05.2013. godine. Početkom aprila 2013. godine kod tuženog je, preko lizinga, bilo zaposleno preko 3.400 radnika na osnovu ugovora o pružanju usluga, kao i aneksa istih, koja je tuženi zaključivao sa uslužnim preduzećima. Ova lica nisu bila u radnom odnosu kod tuženog, već u radnom odnosu tih uslužnih preduzeća. Tokom postupka utvrđivanja tehnološkog viška dana 04.03.2014. godine generalni direktor tuženog je doneo odluku kojom je odobrio, između ostalog, i navedenu izmenu i dopunu Pravilnika od 14.05.2013.godine.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pobijanom presudom je odbijen tužbeni zahtev za poništaj osporenih rešenja, uz zaključak sudova da je postupak utvrđivanja tehnološkog viška i prestanka potrebe za radom tužilaca sproveden u skladu sa odredbama člana 179. stav 1. tačka 9. i 153 – 160. Zakona o radu.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom članom 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestana potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi prilikom donošenja rešenja kojima im je otkazan ugovor o radu, kao višku zaposlenih u svemu ispoštovao zakon o predviđenom postupku, prethodno donevši Program rešavanja viška zaposlenih koji je predvideo ukidanje Službe za administrativno tehnička pitanja i odnose sa zaposlenima, u kojoj su radili tužioci i to realizovao izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, da je pre stupanja na snagu ovog Pravilnika zatražio mišljenje sindikata i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i da je tužiocima isplaćena otpremnina. S obzirom da je navedenim aktima ukinuta cela Služba za administrativno tehnička pitanja i odnose sa zaposlenima, kao i poslovi koji su se u istoj službi obavljali, tuženi nije imao zakonsku obavezu da uspostavlja kriterijume na osnovu kojih bi utvrđivao koji od zaposlenih na neodređeno vreme u ovoj Službi je višak, kako su to pravilno ocenili i nižestepeni sudovi. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nisu postojala sistematizovana radna mesta na kojima bi tužioci mogli biti raspoređeni u drugim organizacionim jedinicama, bilo prema svojim kvalifikacijama ili eventualno uz prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju koju bi im obezbedio tuženi. Činjenica da je tuženi nakon otkaza ugovora o radu tužiocima za obavljanje određenih poslova angažovao lica preko uslužnih preduzeća, nije od uticaja na zakonitost osporenih rešenja, posebno što se ne radi o poslovima na kojima su tužioci radili, kao i da sa tim licima nije zaključen ugovor o radu, odnosno nisu u radnom odnosu kod tuženog, već u radnom odnosu kod uslužnih preduzeća. Stvar je poslovne politike tuženog da za poslove za čijim obavljanjem ne postoji trajna potreba i koji nisu sistematizovani ili kod kojih se i pored toga što su sistematizovani i obavljaju ih zaposleni u radnom odnosu kod tog poslodavca, potreba da se obavlja sa većim brojem izvršioca ukazuje da se u određenom vremenskom periodu, poveri licima koje angažuje od srane izvršioca usluga. Što se tiče ovlašćenja direktora Direkcije za organizacionu efektivnost za potpisivanje izmena i dopuna Pravilnika kojim su ukinuta radna mesta tužilaca, ona proizilaze iz ovlašćenja generalnog direktora od 16.10.2012. godine, što nije u suprotnosti sa odredbama člana 24. stav 3. Zakona o radu (Zaključak Ustavnog suda br.I UO- 360/2014 od 12.03.2015. godine), a naknadnom odlukom direktora odobrene su sve pravne radnje preduzete na donošenju i izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog.

Iz navedenih razloga, s obzirom da se ostalim revizijskim navodima ponavljaju žalbeni razlozi koji su od strane drugostepenog suda pravilno ocenjeni, ovaj sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.