U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u reviziji određeno ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postuka iz člana 374. stav 1. ZPP koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u parničnom postupku, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene od 2003. godine do 19.08.2011. godine i obavljala poslove stručnog referenta sa mestom rada u ekspozituri ... u ..., a po aneksu ugovora o radu od 22.06.2009. godine poslove blagajnika ..., osnovni bankarski proizvodi, sa mestom rada u ekspozituri ... u .... Izvršni odbor tužene je 20.06.2011. godine odlučio da se zatvori ekspozitura ... ..., u kojoj je tužilja radila, kao neprofitabilna. Programom rešavanja viška zaposlenih tužene br. ... od 20.07.2011. godine (sa spiskom zaposlenih koji su oglašeni za višak, a na kome se nalazila i tužilja), u članu 4, predviđeno je da se zbog uvođenja promena navedenih u tački 3. Programa, u određenim delovima banke kao višak zaposlenih javljaju svi zaposleni koji su radili na poslovima u organizacionim delovima banke i ugašeni su odlukom Izvršnog odbora banke (između ostalih i u ekspozituri ... ...), a u članu 13. navedeno je da stupa na snagu danom donošenja i da se primenjuje od objavljivanja na oglasnoj tabli sedišta banke. Tužilji se nije moglo obezbediti novo zapošljavanje kod drugog poslodavca, niti je bilo uslova za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, niti za radom sa nepunim radnim vremenom kod tužene. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom tužena je predvidela da program rešavanja viška zaposlenih obavezno sadrži kriterijume za određivanje viška zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i to kako osnovne kriterijume, tako i dopunske kriterijume, a koji se definišu programom, uz dogovor poslodavca i sindikata. Osporenim rešenjem tužene broj ... od 03.08.2011. godine tužilji je, primenom odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, otkazan ugovor o radu zbog izvršenih tehnoloških i ekonomskih promena kod tužene, jer je usled smanjenja obima poslova prestala potreba za njenim radom. Tužilji je radni odnos prestao 19.08.2011. godine. Tužilji je isplaćena otpremnina.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i odbili kao neosnovan zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09), koja je važila u vreme prestanka radnog odnosa tužilje, bilo je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, ili dođe do smanjenja obima posla.

Ispitujući zakonitost osporenog rešenja od 03.08.2011. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je nastao otkazni razlog iz citirane odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, jer je kod tužene došlo do tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog čega je Programom rešavanja viška zaposlenih kod tužene određeno da se zatvara ekspozitura ... ..., u kojoj je bila zaposlena tužilja.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pobijana drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava. Takođe je ocenio kao neosnovane navode tužilje iz revizije da tehnološke i ekonomske promene kod tužene nisu dovele do smanjenja obima posla upravo na radnom mestu koje je obavljala tužilja, a koji bi mogli da imaju za posledicu prestanak potrebe za njenim radom. Vrhovni kasacioni sud smatra da su nižestepeni sudovi detaljno obrazložili na koji način su tehnološke, ekonomske i organizacione promene kod tužene dovele najpre do odluke o zatvaranju ekspoziture, a onda i do gašenja svih radnih mesta u ekspozituri u kojoj je tužilja bila zaposlena, pa i radnog mesta tužilje.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje nezakonito jer tužena nije sprovela ocenjivanje zaposlenih kroz utvrđene kriterijume prilikom proglašavanja tužilje tehnološkim viškom, imajući u vidu da se, prema članu 5. stav 2. Programa rešavanja viška zaposlenih koji je doneo Upravni odbor tužene, ovi kriterijumi primenjuju samo u slučaju smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, ali ne i u slučaju ukidanja radnog mesta kao posledice gašenja cele organizacione jedinice – u ovom slučaju ekspoziture tužene. Okolnost da je pojedinim zaposlenim radnicima iz ekspoziture u kojoj je tužilja radila nađen posao u drugoj organizacionoj jedinici tužene, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne čini rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje nezakonitim s obzirom na to da tužena nije imala mogućnost da i tužilju rasporedi na drugo odgovarajuće mesto, niti da primeni neku od mera rešavanja viška zaposlenih, osim da joj isplati otpremninu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić