Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 234/2020
04.06.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nikola Romčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Sektor za materijalne resurse, Uprava za opštu logistiku – Direkcija za uslugu standarda – VU „GG“, koju zastupa Vojni pravobranilac, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 70/19 od 05.06.2019. godine, u sednici održanoj 04.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 70/19 od 05.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1426/17 od 09.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se utvrdi da je povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija u oblasti rada na taj način što tužiljama kao profesionalnim pripadnicama Vojske Srbije nije izvršena isplata jednokratne novčane pomoći na osnovu četiri pojedinačne odluke Ministarstva odbrane, Sektora za budžet i finansije bliže opisane u tom delu izreke. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj naknade troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 70/19 od 05.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova sastava žalbe.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilje su izjavile reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. 

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su bile u radnom odnosu kod tužene kao civilna lica u Vojnoj ustanovi ''GG'' u periodu od decembra 2012. do januara 2014. godine. Zaključcima Vlade Republike Srbije 05 br. 121-3766/2013-2 od 24.01.2013. godine i od 20.12.2013. godine odobrena je isplata jednokratne novčane pomoći profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije koji su u službi na dan 15.01.2013. godine, odnosno 30.11.2013. godine i određeno da će iznos i kriterijume za isplatu ove pomoći utvrditi posebnom odlukom ministar odbrane. Na osnovu sve četiri odluke MO na koje se tužilac poziva (od 24.01.2013, 11.07.2013, 01.10.2013. i 23.12.2013. godine) i zasniva svoj tužbeni zahtev o diskriminaciji, označene u tužbi kao od 25.01.2013, 12.07.2013, 03.10.2013. i 25.12.2013. godine, jednokratna novčana pomoć isplaćena profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme. Tužilje su civilna lica zaposlena u Vojnoj ustanovi ''GG'' kao kuvarice i spremačice. One smatraju da i njima pripada naknada koja nije isplaćena u Vojnoj ustanovi ''GG'' i da su diskriminisane u odnosu na profesionalne pripadnike Vojske Srbije.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilja.

Pojam diskriminacije određen je Zakonom o zabrani diskriminacije (čl. 2. i 6), kao i Zakonom o radu (čl. 18, 19, 20. i 22), Ustavom Republike Srbije (član 21), Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 14).

Diskriminaciju predstavlja neopravdano nejednako postupanje u istoj ili sličnoj situaciji po osnovu nekog ličnog svojstva. U ovom slučaju, po pravilnom zaključku nižestepenih sudova nema diskriminatorskog postupanja prema tužiljama. Odluke Ministarstva odbrane odnose se na jednokratnu novčanu naknadu za profesionalna lica u vojnoj službi, ali ne i na civila lica u službi Vojske Srbije. S obzirom da prema Zakonu o diskriminaciji, diskriminacija predstavlja neopravdano pravljenje razlike i stavljanje zaposlenog u nepovoljniji položaj s obzirom na njegovo lično svojstvo bez razumnog opravdanja, po pravilnom zaključku nižestepenih sudova nije svako pravljenje razlike između određenih lica, odnosno kategorija lica diskriminacija. Navodi tužilja da su diskriminisane po osnovu radnog angažovanja u Vojnodohodovnoj ustanovi ''GG'' se ne mogu smatrati diskriminacijom jer tužilje u toku postupka nisu učinile verovatnim da im jednokratna novčana pomoć nije isplaćena zbog nekog njihovog ličnog svojstva, već zbog toga što su zaposlene kao civilna lica. I po oceni revizijskog suda radno angažovanje tužilja u Vojnoj ustanovi ''GG'' ne može se smatrati ličnim svojstvom u smislu odredaba Zakona o diskriminaciji.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.