Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Janjić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VP ... Bujanovac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5286/22 od 07.02.2023. godine, u sednici održanoj 13.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5286/22 od 07.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5286/22 od 07.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 189/20 od 16.09.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime nematerijalne štete zbog povrede na radu za pretrpljene fizičke bolove iznos od 280.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 250.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 330.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 140.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 177.725,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5286/22 od 07.02.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 250.000,00 dinara, za pretrpljen strah iznos od 180.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 300.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 120.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.09.2022. godine do konačne isplate, dok je deo zahteva preko navedenog do iznosa od 280.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom na ime fizičkih bolova preko iznosa od 250.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom na ime pretrpljenog straha, preko iznosa od 330.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i preko navedenog do iznosa od 140.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom na ime duševnih bolova zbog naruženosti odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 163.475,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 87.875,00 dinara počev od izvršnosti presude do konačne isplate, dok je deo zahteva preko navedenog do iznosa od 177.725,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom odbijen, kao neosnovan.

Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 173, člana 174, člana 177. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnose na odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti) i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete i način određivanja te naknade), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koji je izražen kroz odluke Vrhovnog suda, a tužena uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 28.12.2020. godine, a podneskom od 22.03.2022. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 850.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković