U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Malina Đokić, advokat iz …, protiv tuženog HTT „BB“ AD ..., čiji je punomoćnik Nevena First, advokat iz …, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2973/19 od 04.02.2020. godine, u sednici održanoj 09.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2973/19 od 04.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 7/19 od 09.07.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu br. ../16 od 19.07.2016. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 277.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2973/19 od 04.02.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su u postupku pred drugostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog je dostavljen prepis prvostepene presude, koji je u izvorniku i protiv koga je tuženi izjavio žalbu i o kojoj je odlučeno pobijanom presudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je diplomirani ekonomista i od 01.04.2005. godine bio je u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Kod tuženog tužilac je obavljao poslove šefa knjigovodstva u finansijsko računovodstvenom sektoru, nakon toga poslove finansijskog direktora, a kasnije je premešten na poslove izvršnog direktora za finansijsku kontrolu, koje poslove je obavljao sve do donošenja rešenja 19.07.2016. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu od 01.04.2005. godine, zbog nepoštovanja radne discipline propisane članom 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu i člana 52. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je pisanim upozorenjem od 29.02.2016. godine upozorio tužioca o postojanju razloga za davanje otkaza, navodeći da je 29.02.2016. godine došao do saznanja, da je tužilac 30.12.2015. godine, u svojstvu ovlašćenog sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke boravio u službenim prostorijama AD „VV“ Požega, vršeći određene poslove vezane za veštačenje u predmetu P1 165/15 Osnovnog suda u Požegi, a zatim je predao sačinjeni pismeni nalaz Osnovnom sudu u Požegi 04.01.2016. godine, iako se u to vreme nalazio na odsustvu sa posla, zbog privremene sprečenosti za rad. Tužilac je 30.12.2015. godine boravio u službenim prostorijama Preduzeća „VV“ AD Požega, radi obavljanja radnji vezanih za veštačenje u predmetu Osnovnog suda u Požegi P1 165/15, a 04.01.2016. godine je Osnovnom sudu u Požegi predao pisani nalaz i mišljenje. Tužilac je bio privremeno sprečen za rad od 01.12.2015. godine do 15.12.2015. godine, od 16.12.2015. godine do 31.12.2015. godine i od 01.01.2016. godine do 31.01.2016. godine i bio je pacijent dr GG, psihijatra, kod koje je uredno odlazio na kontrole i uzimao terapiju, jer je bio vrlo depresivan, zbog čega mu je data terapija i otvoreno bolovanje. Prema mišljenju doktora kod koga se tužilac lečio, okolnost da je tužilac u toku lečenja obavljao poslove kao sudski veštak van svog prebivališta nije uticala ni na pogoršanje, ni na poboljšanje njegovog zdravstvenog stanja. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka psihijatra utvrđeno je da se kod tužioca ne registruje prisustvo duševne bolesti, duševne zaostalosti, privremene duševne poremećenosti, već da su problemi na radnom mestu prouzrokovali pojavu anksioznosti sa somatizacijom, koja je dostizala nivo da u bitnom stepenu umanji tužiočev pozitivni odnos prema boravku na radnom mestu i samom radnom angažovanju, a što je dovelo do problema koncentracije, umanjenja produktivnosti i narušilo kvalitet rada, kao i da u medicinskoj dokumentaciji ne postoje konstatovane činjenice koje bi ukazivale na dodatno pogoršanje zdravstvenog stanja tužioca, odnosno postojanje negativnog uticaja poslova koje je tužilac obavljao za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, jer je na radnu sposobnost tužioca upravo uticaj imao ambijent i atmosfera u kojoj je obavljao poslove, a ne sadržaj obaveza. Rešenjem RFZ PIO od 23.09.2016. godine kod tužioca je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti, a privremenim rešenjem RFZ PIO od 01.10.2016. godine utvrđeno mu je pravo na invalidsku penziju.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužioca i poništili rešenje tuženog od 19.07.2016. godine, jer je utvrđeno da tužilac nije zloupotrebio pravo na bolovanje, s obzirom da to što je tužilac za vreme privremene sprečenosti za rad obavljao poslove sudskog veštaka, što predstavlja umni posao i angažovanje intelektualnih kapaciteta tužioca, nije uticalo ni na pogoršanje, ni na poboljšanje zdravstvenog stanja tužioca, jer navedeni poslovi iz oblasti veštačenja nisu sprečili ozdravljenje tužioca, niti su uticali na pogoršanje zdravstvenog stanja, odnosno nisu negativno uticali na proces izlečenja tužioca. Ovo jer je priroda tužiočeve bolesti bila takva da nije morao da miruje, ordinirajući lekar mu nije propisao, niti preporučio određeno ponašanje u cilju ozdravljenja, već da je utvrđeno da je uzrok bolesti bila sredina, radno okruženje, poslovna klima i atmosfera kod tuženog, a ne sadržaj poslova diplomiranog ekonomiste i veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je doneo na osnovu člana 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14) i člana 52. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog. Članom 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Članom 52. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog od 15.01.2015. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Jedan od opravdanih razloga zbog kojeg se može otkazati ugovor o radu je zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Navedeni otkazni razlog nastaje svakom radnjom zaposlenog kojom se odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad koristi suprotno razlozima zbog kojih je ustanovljeno. Zloupotreba privremene sprečenosti za rad nastaje korišćenjem bolovanja u vreme kad zaposleni nije bolestan i kada je sposoban za rad, ali i kada se tokom sprečenosti za rad ponaša suprotno propisanoj terapiji.

Zloupotreba prava korišćenja bolovanja postoji kada zaposleni odsustvo sa posla koristi suprotno svrsi zbog koje je odobreno, međutim, ne postoji zloupotreba bolovanja kada zaposleni odsustvo sa posla koristi radi obavljanja određenih aktivnosti, kojima ne sprečava svoje ozdravljenje i ne pogoršava zdravstveno stanje. Kod utvrđenog, da su kod tužioca problemi na radnom mestu prouzrokovali pojavu anksioznosti sa somatizacijom, koja je dostizala nivo da u bitnom stepenu umanji tužiočev pozitivan odnos prema boravku na radnom mestu i samom radnom angažovanju, a što je dovelo do problema koncentracije, umanjene produktivnosti i narušilo kvalitet rada, odnosno da je na radnu sposobnost tužioca imao uticaj ambijent i atmosfera u kojoj je obavljao poslove, a ne sadržaj obaveza, zbog čega je bio na bolovanju, kao i da u medicinskoj dokumentaciji ne postoje konstatovane činjenice koje bi ukazivale na dodatno pogoršanje zdravstvenog stanja tužioca, odnosno postojanje negativnog uticaja poslova koje je tužilac obavljao za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, to tužilac nije zloupotrebio pravo na korišćenje bolovanja obavljanjem poslova sudskog veštaka, jer tužilac takvom aktivnošću nije sprečio svoje ozdravljenje i pogoršao svoje zdravstveno stanje.

Stoga su pravilno odlučili nižestepeni sudovi kada su poništili, kao nezakonito osporeno rešenje tuženog od 19.07.2016. godine, kojim rešenjem je tužiocu otkazan ugovor o radu, jer su pravilno zaključili da je tuženi u postupku odluku donetu u tom postupku čini nezakonitom.

Navodi u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti saglasno članu 407. stav 2. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić