Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav 2. izreke), tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 02.06.2005. godine do 05.02.2014. godine i od 06.02.2014. godine do 29.10.2014. godine, tako što je obavljao poslove ..., a mesto rada mu je bilo u Ruskoj Federaciji. Potom su parnične stranke zaključile 10.02.2016. godine ugovor o radu br. .., kojim su, između ostalog, ugovorile da tužilac zasniva radni odnos kod tuženog na određeno vreme do dve godine i da tuženi može da ga rasporedi na svako radno mesto – gradilište u zemlji i inostranstvu gde poslodavac izvodi radove. Istog dana, 10.02.2016. godine, stranke su navedeni ugovor o radu izmenile i dopunile aneksom br. ../16, kojim je ugovoreno da se tužilac upućuje na rad u Rusku Federaciju, u Moskvu, na gradilište ..., gde će obavljati poslove ... do dve godine, s tim da će, ukoliko prestane potreba za njegovim daljim angažovanjem na gradilištu u Rusiji, biti vraćen u matično preduzeće i raspoređen na poslove i zadatke u skladu sa zadatkom i Pravilnikom o sistematizaciji poslova. Tužilac je u Rusiji na navedenom gradilištu obavljao ugovorene poslove, a 31.08.2017. godine, rešenjem br.../17, tuženi mu je otkazao ugovor o radu, s tim da su stranke sutradan, 01.09.2017. godine zaključile novi ugovor o radu br. .. kojim su, između ostalog, ugovorile da tužilac počev od 01.09.2017. godine zasniva radni odnos kod tuženog na određeno vreme, do dve godine, radi obavljanja poslova ... . Istog dana, stranke su ugovor o radu od 01.09.2017. godine izmenile i dopunile aneksom, zavedenim pod br. ../17, kojim su ugovorile da se tužilac upućuje na rad u Rusku Federaciju, u Moskvu, na gradilište ..., gde će obavljati poslove ..., počev od 18.09.2017. godine do godinu dana, a ukoliko prestane potreba za njegovim daljim angažovanjem na gradilištu u Rusiji, biće vraćen u matično preduzeće i raspoređen na poslove i zadatke u skladu sa zakonom i Pravilnikom o sistematizaciji poslova. Tužilac je sve vreme radio samo u Rusiji, dok u Srbiji nije radio, već je koristio godišnji odmor i bolovanje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, usvajajući tužbeni zahtev tužioca, utvrdio da je on zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ..., počev od 08.10.2018. godine i tuženog obavezao da ga vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, na osnovu odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/18), pošto je tužilac kod tuženog rad obavljao po više sukcesivno zaključenih ugovora o radu sa aneksima, čije se ukupno vreme trajanja ima smatrati jednim ugovorom na istim poslovima – ... u neprekidnom u trajanju od dve godine, četiri meseca i 24 dana, usled čega mu je, saglasno članu 37. stav 6. Zakona o radu, po sili zakona, radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, 08.10.2018. godine, bez obzira što je nakon isteka prvog ugovora o radu na određeno vreme doneto rešenje o otkazu, jer prekida u radu u tom periodu nije bilo, a pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je vraćanje na rad, saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je, pobijanim delom svoje presude, preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da je on zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ..., počev od 08.10.2018. godine i za obavezivanje tuženog da ga vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, odbio, primenom odredbe člana 8. stav 1. Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti (''Službeni glasnik RS'', br. 91/15, 50/18), nalazeći da, kod utvrđene činjenice da je tužilac sve vreme bio na radu u Ruskoj Federaciji, nema uslova za preobražaj radnog odnosa, pošto se vreme rada u inostranstvu ne računa u zakonsko ograničenje trajanja radnog odnosa na određeno vreme, u smislu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/18). Po oceni drugostepenog suda, parnične stranke su zaključile ugovore o radu i njihove anekse, na osnovu kojih je tužilac upućen na rad u inostranstvo, Rusku Federaciju, pri čemu pravilnost i zakonitost tih pravnih poslova nije osporena, a mimo vremena provedenog na radu u inostranstvu, tužilac kod tuženog nije neprekidno radio 24 meseca i pet radnih dana, te u konkretnom slučaju nije nastupio preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, zbog čega je neosnovan i zahtev tužioca za vraćanje na rad pošto je rok na koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme istekao budući da je isti mogao da traje najduže do 01.09.2019. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu, propisano je, između ostalog, da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.); poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. tog člana Zakona, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti kraći od 24 meseca (stav 2.); prekid kraći od 30 dana, ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog člana (stav 3.); ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog Zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.). Na osnovu odredbe člana 79.stav 1. istog Zakona, zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog upućivanja na rad u inostranstvu od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatskim, konzularnim i drugim predstavništvima.

Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, uređuje prava zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, uslove i obaveze poslodavca u vezi sa upućivanjem zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, saradnju organa i organizacija koje obavljaju poslove državne uprave u vezi sa zaštitom prava zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu i nadzor nad primenom tog zakona, tako što u odredbi člana 8. stav 1. propisuje da poslodavac na privremeni rad u inostranstvo može da uputi samo zaposlene na neodređeno vreme. Izuzetno iz stava 1.ovog člana, poslodavac može da uputi na privremeni rad u inostranstvo zaposlenog na određeno vreme u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, s tim što se vreme provedeno na privremenom radu u inostranstvu ne računa u zakonsko ograničenje trajanja radnog odnosa na određeno vreme, na osnovu stava 2. te odredbe Zakona.

U konkretnom slučaju, tuženi je tužioca uputio na privremeni rad u inostranstvo koristeći izuzetak propisan odredbom člana 8. stav 2. Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, što znači da se vreme koje je tužilac proveo na privremenom radu u inostranstvu ne računa u zakonsko ograničenje trajanja radnog odnosa na određeno vreme. Pošto tužilac nijedan dan nije radio u Srbiji već je sve vreme radio samo u inostranstvu, sledi da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, na osnovu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud, pa tužilac navodima revizije neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Navodima revizije tužioca o tome da tuženi nije poštovao zakonsku proceduru pri zaključenju aneksa ugovora o radu br. ../16 od 10.02.2016. godine, br. ../17 od 01.09.2017. godine i br. ../18 od 01.09.2018. godine, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijanog dela drugostepene presude, kod utvrđene činjenice da je tužilac sve vreme trajanja radnog odnosa kod tuženog radio u inostranstvu, a to vreme se ne računa u zakonsko ograničenje trajanja radnog odnosa na određeno vreme, jer su mu, u tom periodu, mirovala prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, na osnovu odredbe člana 79. stav 1. Zakona o radu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić