Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je stupio na rad kod tuženog 04.05.2009. godine, na osnovu ugovora o radu od 30.04.2009. godine (koji tuženi nema u svojoj evidenciji), radi obavljanja poslova ... . Rešenjem tuženog od 23.03.2016. godine tužiocu, na radnom mestu ..., otkazan je ugovor o radu od 31.12.2009. godine koji tužilac nije svojeručno potpisao. Označeno rešenje doneto je na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, člana 22. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu i Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 01.02.2016. godine. Označenim Pravilnikom, objavljenim na oglasnoj tabli tuženog 01.02.2016. godine na koji je nadležno ministarstvo dalo saglasnost, ukupan broj zaposlenih kod tuženog iznosi 12 lica. U tom pravilniku nije sistematizovano radno mesto ..., predviđeno prethodnim aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 15.01.2015. godine. Tužilac je, na usmeni zahtev direktora tuženog, potpisao izjavu - zahtev kojim se opredelio za opciju prestanka radnog odnosa predviđenu članom 22. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Tuženi je isplatio tužiocu otpremninu, a njegove poslove sada obavlja knjigovodstvena agencija sa kojom je tuženi, i dok je tužilac bio u radnom odnosu, imalo zaključen ugovor o obavljanju tih poslova.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 68/2015) izvršena je racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, definisanog u skladu sa propisom o budžetskom sistemu, do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih. Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu ovlašćenja iz člana 4. navedenog zakona, utvrđeno je da maksimalan broj zaposlenih kod tuženog iznosi 12 zaposlenih.

Tuženi je, na osnovu označenog akta Vlade Republike Srbije, doneo Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Tim opštim aktom utvrđeno je da kod tuženog radi ukupno 12 zaposlenih, što je maksimalan broj zaposlenih predviđen odlukom Vlade Republike Srbije za tuženog. Poslovi koje je tužilac do tada obavljao nisu sistematizovani u tom Pravilniku, jer se tuženi odlučio da, s`obzirom na delatnost koju obavlja, zaposleni budu samo stručna lica iz oblasti poljoprivrede. Izostavljanjem računovodstvenih poslova iz akta o sistematizaciji od 01.02.2016. godine prestala je potreba za radom tužioca, zbog čega je osporeno rešenje doneto u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, u vezi sa posebnim zakonom i podzakonskim aktom kojim je utvrđen maksimalan broj zaposlenih kod tuženog.

Revizijom se ponavljaju navodi žalbe o pogrešnoj primeni materijalnog prava, naročito navodi da je pobijanim rešenjem otkazan ugovor o radu koji stranke nisu zaključile i da je tužiocu prestao radni odnos na radnom mestu ..., za koje nije imao zaključen ugovor o radu.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, ovim navodima ne dovodi se u pitanje pravilnost primenjenog materijalnog prava. Poslovi koje je tužilac obavljao kod tuženog, bez obzira da li je reč o radnom mestu ... za koje je zaključio ugovor o radu ili ..., radnom mestu predviđenom u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta od 15.01.2015. godine, za koje između stranaka nije zaključen aneks ugovora o radu, više nisu sistematizovani poslovi i zato je prestala potreba za radom tužioca. Prestanak potrebe za radom tužioca usled organizacionih promena - ukidanja poslova koje je do tada obavljao, izvršenog u postupku racionalizacije u skladu sa posebnim zakonom, ima za posledicu otkaz ugovora o radu i prestanak radnog odnosa tužioca kao viška zaposlenih, u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić