Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bilao u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima specijaliste ... na osnovu ugovora o radu od 31.12.2015. godine. Tuženi je doneo rešenje broj .. dana 28.12.2015. godine kojim je tužilji prestao radni odnos na osnovu člana 179. stava 5. tačke 1) ZOR. Na osnovu kadrovskog plana Ministarstva zdravlja i Zaključka Vlade Republike Srbije sa preporukom da se otkažu ugovori zaposlenima koji nisu radno angažovani tuženi je sproveo postupak rešavanja viška zaposlenih. Tuženi je Odlukom o izmeni pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova smanjio broj izvršilaca na tužiljinom radnom mestu na dva izvršioca. Prema Programu rešavanja viška zaposlenih jedini kriterijum za određivanje konačnog spiska zaposlenih za čijim radom je prestala potreba dana 31.12.2015. godine, na kom je i tužilja, bio je status radno neangažovanih lica. U periodu od 2001. do 2009. godine tužilja je bila angažovana na poslovima svog radnog mesta u Kragujevcu, a u narednom periodu više nije bila angažovana.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je osnovan jer radno mesto tužilje nije ukinuto, već je broj izvršilaca smanjen na dva ... . Od 498 ukupno zaposlenih kod tuženog 239 zaposlenih je proglašeno tehnološkim viškom. Ukupan broj radno neangažovanih je 273 zaposlena. Tuženi ne konkretizuje razloge i kriterijume na osnovu kojih je od ukupnog broja radno neangažovanih upravo njih 239 proglašeno tehnološkim viškom u odnosu na preostala 34 zaposlena koji takođe nisu radno angažovani. Kako nisu svi radno neangažovani proglašeni tehnološkim viškom bilo je neophodno odrediti dodatne kriterijume na osnovu kojih bi se odlučilo ko od radno neangažovanih zaposlenih je tehnološki višak. Istovremeno, tuženi nije dostavio sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje predlog programa za rešavanje viška zaposlenih. Stoga je pobijanom presudom na osnovu članova 179. stava 5. tačke 1) u vezi člana 155. i 191. stava 1. ZOR odlučeno o tužbenom zahtevu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, nižestepeni sudovi osnovanost tužbenog zahteva temelje na činjenici da od ukupno radno neangažovanih 273 radnika 239 je proglašeno tehnološkim viškom i da se među njima našla i tužilja pri čemu jedini kriterijum da se neko proglasi kao viškom zaposlen – radno neangažovanje, nije prihvatljiv. Međutim, iz spisa predmeta proizlazi da je po sistematizaciji radnih mesta na kojem je tužilja bila zaposlena bilo tri izvršioca a da je jedno takvo radno mesto ugašeno što znači da su po sistematizaciji ostala još dva radna mesta na tim poslovima. Nižestepeni sudovi nisu utvrđivali da li su dva izvršioca koji su ostali u radnom odnosu na tim mestima takođe bili radno neangažovani ili su bili radno angažovani za prethodni period. Ako ta lica nisu bila radno angažovana kao i tužilja onda je tuženi morao da ima utvrđene i druge kriterijume u pogledu ocene koje od zaposlenih lica može biti proglašeno kao tehnološki višak. Te činjenice u nižestepenom postupku nisu utvrđivane ni cenjene a što je od bitnog značaja za donošenje pravilne odluke o postavljenom tužbenom zahtevu.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, izvešće dokaze na okolnosti koje su ukazane, po potrebi izvršiće i druge dokaze (npr. da li je tuženi postupio u smislu pribavljanja mišljenja sindikata, ako nije, od kakvog je to značaja) i nakon pravilne ocene svih neophodno potrebnih dokaza doneće zakonitu odluku.

Imajući u vidu izneto na osnovu člana 416. stava 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić