.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 235/2023
12.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Crnjanski, advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Vladimir Lučić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1643/22 od 17.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1643/22 od 17.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1643/22 od 17.06.2022. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1643/22 od 17.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5804/21 od 16.12.2021. godine, kojim je obavezan tuženi da isplati tužiocu za period novembar 2018. godine – jun 2021. godine na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada koja se isplaćuje u gotovom novcu, pojedinačno određene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (stav prvi izreke prvostepene presude), obavezan tuženi da isplati tužiocu za period novembar 2018. godine – maj 2021. godine na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade troškova ishrane u toku rada koja se isplaćuje u bonovima, pojedinačno određene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (stav drugi izreke prvostepene presude) i obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 45.232,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate (stav treći izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke pobijane drugostepene presude, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju kao posebnu, zbog bitne povrede odredbe parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stava 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca, kao zaposlenog kod tuženog, za isplatu razlike u visini predviđene i isplaćene naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i troškova za ishranu na radu koja se isplaćuje u bonovima u navedenom periodu, a koje tuženi nije isplatio po svom Kolektivnom ugovoru.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je odluka suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana na primenu odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu sa praksom ovoga suda u sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, gde nije dozvoljeno odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj i ista odbačena kao nedozvoljena (na primer rešenje Rev2 3540/2022 od 21.10.2022. godine).
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 21.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 83.776,81 dinara (na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade troškova za ishranu na radu koja se isplaćuje u gotovom novcu u ukupnom iznosu od 57.883,41 dinara i na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade troškova za ishranu na radu koja se isplaćuje u bonovima u ukupnom iznosu od 25.893,40 dinara).
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca, kao glavni zahtev, ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju na osnovu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
