Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1286/22 od 25.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3167/19 od 16.12.2021. godine u stavu drugom, trećem, petom i šestom izreke.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih razloga predviđenih odredbom Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je odgovorio na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka od strane drugostepenog suda, koja bi mogla biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. U reviziji tužilac ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koje su učinjene pred drugostepenim sudom, međutim drugostepeni sud nije učinio bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer su povrede na koje ukazuje revident povrede koje bi mogle biti učinjene pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu kopilota aviona ..., na osnovu Ugovora o radu broj .. od 01.01.2019. godine. Prema članu 10. stav 1. i 2. alineja 1. tog ugovora, zaposleni koji obavlja poslove pilota za svaki dan letenja ima pravo na punu dnevnicu u visini od 100 evra (nezavisno od broja sati provedenih na službenom putu). Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to za ishranu u toku rada u iznosu od 500,00 dinara neto mesečno. Naknada za ishranu u toku rada isplaćuje se istovremeno sa isplatom zarade, proporcionalno broju dana provedenih na radu. Iz overenog prevoda sa engleskog jezika dokumenta od „Addendumtopilots“ od 19.03.2019. godine utvrđeno je da se radi o dokumentu naslovljenom kao dodatak – sporazum o zapošljavanju za pilote između parničnih stranaka, te da je potpisivanjem tog dokumenta tužilac potvrđuje da izražava saglasnost i da je dogovoreno između tužene kompanije i tužioca da je pilotska dnevna naknada 100 evra dnevno i da je dnevni obrok uključen u dnevnu naknadu i da tuženi ne nadoknađuje posebno obrok, da sva plaćanja izvršena bankovnom karticom kompanije koju je pilotima dodelio tuženi treba potvrditi računom ili priznanicom i da je u suprotnom pilot koji je izvršio uplatu dužan da nadoknadi takvu nepotvrđenu uplatu tuženom. Iz iskaza zakonskog zastupnika tuženog utvrđeno je da je tužiocu, kao i drugom letačkom osoblju, tuženi poverio kompanijske kartice sa unapred plaćenim sredstvima, koje su korišćene u svrhu plaćanja aerodromskih taksi, goriva za avion, hotelskog smešataja, usluge taksi prevoza do aerodroma i hrane u avionu (ketering). Zakonski zastupnik tuženog je pri svakom plaćanju kompanijskom karticom dobijala poruku od banke o utrošenim sredstvima i da je nakon toga kontaktirala zaposlene u zavisnosti od toga o čijoj kartici se radilo, a po okončanom putovanju zaposleni su dostavljali račune i specifikacije. Odmah nakon što je račun plaćen kompanijskom karticom, tužilac je fotografisao račun i dostavio ga zakonskom zastupniku tužene, naknadno ga je analizirala i nakon što joj se obratio punomoćnik tužioca tuženi je uočio da su sredstva sa kartice korišćena u privatne svrhe (pivo, grickalice, hrana u vreme kada tužilac nije leteo) iako je tužiocu plaćena dnevnica.

Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj 2019-... od 29.07.2019. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu i prestao mu je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme danom dostavljanja rešenja, zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline. Prema razlozima pobijanog rešenja, tužilac je svojom krivicom svesno učinio povrede radnih obaveza, tako što je: počev od utorka 09.07.2019. godine (utorak 09.07.2019. godine, sreda 10.07.2019. godine, četvrtak 11.07.2019. godine, petak 12.07.2019. godine, ponedeljak 13.07.2019. godine i dalje) neopravdano izostao sa posla pet radnih dana uzastopno iz ličnih subjektivnih razloga, a to nije opravdao bolovanjem (u smislu dostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. Zakona o radu) ili odsustvom odobrenim od strane poslodavca, za vreme obavljanja radnih zadakata u inostranstvu nenamenski je koristio poverenu karticu u hotelima za privatne svrhe u vremenskom periodu od 28.05.2019. godine do 05.06.2019. godine, a to nije bilo u vezi sa izvršavanjem radnih zadataka i poslova za poslodavca i time je napravo trošak na teret poslodavca u iznosu od 292,70 evra, te da je na ovaj način izvršio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu koja se odnosi na povredu sledećih radnih obaveza: neopravdano izostajanje sa posla najmanje 5 radnih dana uzastopno predviđeno članom 15. stav 1. alineja 6. Ugovora o radu i nenamensko korišćenje poverene platne kartice za privatne svrhe koje nije u vezi sa izvršavanjem radnih zadataka i poslova za poslodavce predviđeno članom 15. stav 1. alineja 12. Ugovora o radu.

Tužilac je svojom krivicom svesno izvršio i povrede radne discipline koja se odnosi na njegovo ponašanje i to tužilac je počev od 17.06.2019. godine jednostano i neopravdano obustavio rad i neopravdano odbio da obavlja poslove svog radnog mesta izjavom datom preko punomoćnika advokata Dejana Davidovića u vidu dopisa od 13.06.2019. godine, koji je zaprimljen kod poslodavca 17.06.2019. godine i neosnovanim i zlonamernim pretnjama zaposlenog da će zbog navodnog kršenja zakonskih propisa od strane poslodavca podneti prijave nadležnim inspekcijama izjavljene preko punomoćnika advokata Dejana Davidovića pisanim putem, čime je učinio povrede radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona koja se odnosi na njegovo ponašanje, tako da ne može da nastavi rad kod poslodavca predviđeno članom 15. stav 1. alineja 3. Ugovora o radu, i to u sledećem konkretnom vidu: 1. jednostrano neopravdana obustava rada i neopravdano odbijanje da obavlja poslove radnog mesta predviđene članom 2. Ugovora o radu i 2. neosnovane i zlonamerne pretnje da će zbog navodnog kršenja zakonskih propisa od strane poslodavca podneti prijave nadležnim inspekcijama. Tužiocu je pre donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz na koje se izjasnio pisanim putem.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je od svih povreda radne obaveze i radne discipline koje su mu pobijanim rešenjem stavljene na teret tužilac izvršio povredu radne obaveze nenamensko korišćenje platnih kartica, ali i da se radi o povredi radne obaveze zbog koje je tuženi u zakonom propisanom postupku, osnovano tužiocu otkazao ugovor o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, revizijski navodi nisu osnovani, a nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Odredbom člana 15. alineja 12. Ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka 01.01.2019. godine propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora od strane poslodavca ako zaposleni svojom krivicom učini, pored ostalih i sledeću povredu radnih zadataka: ako zaposleni sredstva koja su mu poverena radi izvršavanja radnih zadataka i poslova koristi za privatne ili druge svrhe koje nisu u vezi sa izvršavanjem radnih zadataka i poslova za poslodavca. U ovom slučaju, kako je to predviđeno članom 180. navedenog zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja.

Kako su u konkretnoj situaciji utvrđene činjenice na kojima je zasnovano osporeno rešenje u pogledu postojanja otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, a donošenju rešenja je prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u smislu člana 180. Zakona o radu, to je u tom delu osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nasuprot navodima revizije za postojanje zakonitog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora od strane poslodavca dovoljno je postojanje jednog razloga propisanog odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revidenta kojim se ukazuje da mu je u postupku donošenja osporenog rešenja povređeno pravo na odbranu, jer mu je tuženi dostavio upozorenje protivno odredbi člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu. Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju otkaznog razloga i između upozorenja i osporenog rešenja postoji objektivni identitet u pogledu postojanja otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. U upozorenju su navedeni dokazi iz kojih su utvrđene navedene činjenice, a iz tužiočevog izjašnjenja na upozorenje proizlazi da je izvršio uvid u te dokaze i dao razloge zašto je koristio platnu karticu, pa mu nije povređeno pravo na odbranu.

Revizijske navode kojima se osporava činjenično stanje i ocena dokaza, Vrhovni sud nije cenio imajući u vidu da se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja može osporavati u procesnoj situaciji iz člana 407. stav 2. ZPP u vezi člana 403. stav 2. ZPP, što ovde nije slučaj.

Iz izloženih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković