.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2357/2015
28.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u sporu tužilje M.M. iz B., čiji je punomoćnik Ž.J., advokat iz B., protiv tuženih Osnovne škole R.D. iz B., I.K., Z.R., M.R. i S. G., svi iz B., čiji je punomoćnik D.S., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 406/14 od 11.12.2014. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozovljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 406/14 od 11.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 6234/10 od 02.06.2014. godine obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 367.500,00 dinara, a preko dosuđenog iznosa troškova, za iznos od 30.000,00 dinara, zahtev tuženih je odbijen.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 406/14 od 11.12.2014. godine prvostepeno rešenje o troškovima je preinačeno, tako što je tužilja obavezana da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 306.247,50 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom čl. 395. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačenja sudske prakse.
Ispitujući dozovljenost revizije primenom čl. 412. u vezi čl. 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema čl. 412. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali protiv takvog rešenja revizija nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2). Prema stavu 5. istog člana, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Prema čl. 29. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi, ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Institut izuzetne dozvoljene revizije propisan je članom 395. ZPP.
U konkretnom slučaju, revizijom tužilje pobija se samo pravnosnažno drugostepeno rešenje o troškovima parničnog postupka, a ne i odluka o glavnoj stvari. Troškovi postupka predstavljaju akcesorno potraživanje, pa se prema čl. 29. Zakona o parničnom postupku ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev. U tom smislu, ni revizija protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka ne može se izjaviti primenom čl. 395. ZPP.
Kako je revizija tužilje nedozvoljena, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci primenom čl. 412. u vezi čl. 404. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović, s.r.
