Vrhovni kasacionisud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene radio na određeno vreme od 04.11.2009. godine do 28.09.2014. godine, na poslovima nastavnika, u zvanju predavača za užu naučnu oblast .... Stranke su ugovor o radu zaključile 04.11.2009. godine, na osnovu člana 30, 31. i 33. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05 i 61/05) i člana 3. Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje („Sl. glasnik RS“, br.12/09 i 61/05). Potpisivanju ugovora o radu prethodila je odluka nastavničkog veća od 29.09.2009. godine o izboru tužioca u zvanje nastavnika – predavača za užu naučnu oblast ..., na period od pet godina. Tužilac je zasnovao radni odnos na poslovima koji su bili sistematizovani aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kao predavač, za koje poslove je ispunjavao utvrđene – propisane opšte i posebne uslove. Tužena je primenom člana 175. stav 1. tačka 1. i 192. Zakona o radu i Pravilnika o uslovima, načinu i postupku izbora u zvanje nastavnika i saradnika od 16.01.2014. godine donela rešenje 29.09.2014. godine, kojim je tužiocu otkazla ugovor o radu od 04.11.2009. godine, zbog isteka roka za koji je zasnovan radni odnos, sa danom 28.09.2014. godine. Navedeno rešenje tužiocu je dostavljeno 29.09.2014. godine. Pre isteka vremena na koje je tužilac imao zaključen ugovor o radu na određeno vreme, tužena nije raspisala konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika, već je raspisala konkurs za izbor u zvanje asistenta za užu naučnu oblast – ..., koji je 16.07.2014. godine objavljen u listu „Poslovi“. Tužilac je više puta (26.06.2014. godine, 24.07.2014. godine i 12.09.2014. godine) pismeno inicirao raspisivanje konkursa kod direktora tužene, kao i postupak inspekcijskog nadzora od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji je izvršen, a tužiocu je dostavljen izveštaj o izvršenom delimičnom upravnom nadzoru nad radom tužene. Na osnovu obavljenog nadzora od strane Ministarsatva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja direktoru tužene je naloženo da poništi konkurs raspisan za izbor u zvanje asistenta za užu naučnu oblast ..., zbog nepostojanja odluke nadležnog stručnog organa visokoškolske ustanove, da dostavi odluku Nastavničkog veća o raspoređivanju nastavnika u školskoj 2014/2015 godini, da dostavi odluku Nastavničkog veća o potrebi raspisivanja konkursa za izbor u zvanje nastavnika ili saradnika, kako bi se adekvatno zastupala nastava u školskoj 2014/2015 godini, za studijski program ..., dostavi Godišnji program rada Škole i dostavi odluku Saveta Škole o usvajanju Godišnjeg programa rada.

Nakon otkaza ugovora o radu tužiocu, poslovi koje je tužilac obavljao, obavljali su predavači iz reda zaposlenih, odnosno preraspodelom časova. U 2014. godini u penziju su otišli magistar BB i magistar VV iz iste uže naučne oblasti.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su usvojili zahtev tužioca i poništili, kao nezakonito sporno rešenje tužene o otkazu ugovora o radu i pravilno obavezali tuženu da tužioca vrati na rad.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz spornog rešenja.

Članom 55. stavom 1. Zakona o visokom obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br.76/05, 89/13), propisano je da stručni organ visokoškolske ustanove odlučuje o pitanjima od interesa za realizaciju nastave, naučnog, istraživačkog i umetničkog rada. Članom 65. stavom 1. istog zakona, propisano je da visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za uže oblasti utvrđene opštim aktom visokoškolske ustanove, a stavom 4. da lice izabrano u zvanje predavača, docenta i vanrednog profesora stiče zvanje i zasniva radni odnos na period u trajanju od pet godina. Članom 73. stavom 1. Zakona o visokom obrazovanju propisano je da visokoškolska ustanova utvrđuje politiku zapošljavanja, polazeći od potrebe da se nastavni proces organizuje na kvalitetan, racionalan i efikasan način.

Članom 57. Statuta tužene od 22.07.2014. godine predviđene su veća studijskih programa, koje čine nastavnici koji izvode nastavu na studijskom programu. Članom 60. stavom 1. alinejom 5. Statuta propisano je da veće studijskog programa predlaže pomoćniku direktora za nastavu, kadrovsko popunjavanje po predmetima za svaku školsku godinu. Članom 72. Statuta propisano je da direktor raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika.

Članom 13. stavom 1. Pravilnika o uslovima, načinu i postupku izbora u zvanja nastavnika i saradnika tužene od 16.01.2014. godine, utvrđena je obaveza direktora škole da raspiše konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za uže naučno-stručne oblasti, na način, po postupku i uslovima utvrđenim Statutom, drugim opštim Aktom Škole i ovim Pravilnikom, a stavom 2. da se konkurs raspisuje najkasnije šest meseci pre isteka vremena za koje je nastavnik biran, odnosno najmanje šest meseci pre početka školske godine. Članom 50. istog Pravilnika, propisano je da nastavniku i saradniku koji je u radnom odnosu u Školi, ako nije izabran u isto ili više zvanje, prestaje radni odnos istekom perioda na koji je izabran, ako u školi nema mogućnosti da se rasporedi na drugo odgovarajuće mesto.

Zakonom o visokom obrazovanju, propisano je da visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za uže oblasti utvrđene opštim aktom visokoškolske ustanove, a lice izabrano u zvanje predavača, docenta i vanrednog profesora stiče zvanje i zasniva radni odnos na period u trajanju od pet godina. Pravilnikom o uslovima, načinu i postupku izbora u zvanja nastavnika i saradnika tužene od 16.01.2014. godine, propisana je obaveza direktora tužene da raspiše konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za uže naučno-stručne oblasti najkasnije šest meseci pre isteka vremena za koje je nastavnik biran, odnosno najmanje šest meseci pre početka školske godine. Tužilac je kod tužene zasnovao radni odnos po osnovu ugovora o radu na određeno vreme počev od 04.11.2009. godine do 28.09.2014. godine, na poslovima nastavnika u zvanju predavača za užu naučnu oblast ... . Tužena je spornim rešenjem od 04.11.2009. godine tužiocu otkazala ugovor o radu sa 28.08.2014. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos. Tužena nije raspisala konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za užu naučnu oblast ... pre isteka vremena za koje je tužilac biran, odnosno pre početka školske godine, iako je propisano članom 13. Pravilnika tužene od 16.01.2014. godine. Imajući u vidu napred navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je sporno rešenje tužene nezakonito, budući da tužena nije mogla tužiocu da otkaže ugovor o radu, a da prethodno nije raspisala konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za užu naučnu oblast ..., a koja obaveza tužene proizlazi iz njenog Pravilnika od 16.01.2014. godine. Naime, članom 50. Pravilnika tužene, tužiocu je mogao da prestane radni odnos istekom perioda na koji je izabran samo ukoliko po raspisanom konkursu za predavača ne bude ponovo izabran u isto ili više zvanje i ukoliko u školi nema mogućnosti da se rasporedi na drugo odgovarajuće mesto, pa s obzirom da tužena nije raspisala konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za užu naučnu oblast ... pre isteka vremena za koje je tužilac biran, to je sporno rešenje tužene nezakonito. Na obavezu raspisivanja konkursa za izbor u zvanje nastavnika, a u cilju adekvatne zastupljenosti nastave u školskoj 2014/2015 za studijski program ... tuženoj je zaključkom i predlogom mera ukazalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u postupku vršenja delimičnog upravnog nadzora nad radom tužene, a tužena je i pored toga, iako je radno mesto tužioca i dalje postojalo, raspisala konkurs za asistenta i primila drugo lice koje je manje kvalifikovano od tužioca. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi o vraćanju tužioca na rad, pravilnom primenom člana 191. stav 7. Zakona o radu.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da se ne radi o nužnim i neophodnim troškovima, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić