.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2360/2020
09.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... kod ..., čiji je punomoćnik Milan Janićijević, advokat iz ..., protiv tuženog „Fruvita“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Jokić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 468/19 od 20.09.2019. godine, u sednici održanoj 09.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 468/19 od 20.09.2019. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 226/14 od 23.05.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 30.01.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog nezakonitog otkaza isplati izgubljenu zaradu za februar mesec 2014. godine u iznosu od 126.701,23 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.03.2014. godine, pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje RF PIO, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a na iznos neisplaćene zarade iz stava drugog izreke presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 194.570,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 468/19 od 20.09.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 30.01.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, u stavu drugom i trećem izreke, pa je odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj 142 od 30.01.2014. godine, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog nezakonitog otkaza isplati izgubljenu zaradu za februar mesec 2014. godine u iznosu od 126.701,23 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.03.2014. godine do isplate, te da se obaveže tuženi da za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje RF PIO, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a na iznos neisplaćene zarade iz stava drugog izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima i tužba je u tom delu zahteva odbačena. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude i odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 194.570,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude i obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 203.700,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova postupka po žalbi plati iznos od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ..., zatim ... i distribucija za ..., a zatim na radnom mestu ... za ... od 01.06.2012. godine sa ugovorenom zaradom u iznosu od 184.110,00 dinara bruto. Odlukom od 25.12.2013. godine, tuženi je zbog poremećaja u poslovanju i iskazanog gubitka odredio isplatu minimalne zarade zaposlenima počev od januara 2014. godine, pa dok traje poremećaj, a najduže šest meseci. Iz ovih razloga tužiocu je ponudio zaključenje Aneksa broj 3 ugovora o radu dana 27.12.2013. godine, kojim mu je smanjio zaradu na iznos od 26.980,00 dinara (minimalna zarada). Tužilac je odbio zaključenje ovako ponuđenog Aneksa ugovora o radu, pa mu je tuženi osporenim rešenjem od 30.01.2014. godine otkazao ugovor o radu.
Prvostepeni sud je utvrdio da kod tuženog nije postojao poremećaj u poslovanju u toku 2013. godine koji bi ga onemogućavao da zaposlenima isplaćuje ugovorene zarade, a kako je Aneks 3 ugovora o radu tužiocu ponuđen baš iz ovog razloga (poremećaj u poslovanju i odluka o isplati zarade u visini minimalne), prema zaključku prvostepenog suda rešnje o otkazu ugovora o radu je nezakonito, jer je nezakonita i ponuda koja je tužiocu učinjena, a koju je on iz opravdanih razloga odbio da prihvati i da zaključi navedeni Aneks.
Apelacioni sud je, smatrajući da je pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je navedenu prvostepenu presudu preinačio, a tužbeni zahtev tužioca odbio. Prema stavu drugostepenog suda, postupak izmene ugovorenih uslova rada zaključenjem Aneksa ugovora o radu sproveden je u svemu u skladu sa Zakonom o radu, jer je tužiocu dostavljena ponuda za zaključenje Aneksa koja sadrži konkretne razloge za izmenu ugovorenih uslova rada.
Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud, u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer u svojoj odluci nije naveo razloge na kojima zasniva svoju odluku, kao ni na osnovu kojih dokaza je utvrdio činjenicu da su postojali razlozi za izmenu ugovorenih uslova rada. Imajući u vidu da je tokom prvostepenog postupka veštačenjem utvrđena i razjašnjena činjenica da kod tuženog u 2013. godini nije postojao poremećaj u poslovanju, nejasno je na osnovu čega je drugostepeni sud izveo suprotan zaključak. S obzirom da drugostepeni sud nije cenio ni navode žalbe samog tuženog o opravdanosti razloga za ponudu Aneksa, odnosno donošenje rešenja o otkazu, a koji se upravo tiču navedene činjenice, drugostepena presuda je ukinuta.
U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti povredu na koju je ukazano, imajući u vidu date primedbe u ovom rešenju, a ceneći i navode tuženog iz odgovora na reviziju, pravilnom primenom materijalnog prava, ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu, vodeći računa o tome da tuženi jeste tužiocu ponudio zaključenje navedenog Aneksa, dostavio mu ponudu i Aneks, ali da razlozi u ponudi moraju biti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizlazi potreba da se ugovor o radu menja Aneksom, pri čemu je nužno navesti i činjenice koje su do toga dovele. Drugostepeni sud se nije bavio pitanjem da li je na potpun i zakonit način obuhvaćen i obrazložen svaki element zbog koga se tužiocu nudi izmena uslova rada, odnosno da li su navedeni konkretni i obrazloženi razlozi za ponudu, a naročito imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom postupku vezano za poremećaj u poslovanju kod tuženog.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP i ukinuo presudu Apelacionog suda u Beogradu.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
