.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2360/2021
09.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Zlatković, advokat iz ..., protiv tuženog „Teklas automotive“ DOO Vladičin Han, čiji je punomoćnik Zoran Rajković, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1711/2020 od 10.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 09.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1711/20 od 10.05.2021. godine,
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1711/20 od 10.05.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Vranju P1 11/19 od 18.03.2020. godine u stavu prvom izreke i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke i presuđeno je tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja zaposlena u „Teklas automotive“ DOO Vladičin Han, pretrpela zlostavljanje na radu kod tuženog od strane zaposlenog BB, sa boravištem u ..., direktora tuženog, kao odgovornog lica, na taj način što je isti tužilji svojim ponašanjem povređivao dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet, ugrožavao zdravlje i položaj tužilje, stvarajući atmosferu straha, neprijateljskog i ponižavajućeg okruženja i pogoršavajući uslove rada za tužilju, u periodu od meseca maja 2016. godine do 12.07.2016. godine, kao dana podnošenja tužbe, te je naloženo tuženom da spreči zlostavljanje na radu i da ubuduće zabrani vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu, što je tuženi dužan da prizna i obezbedi izvršenje navedene zabrane ubuduće, odnosno da spreči utvrđeno zlostavljanje. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja kao zaposlena kod tuženog, pretrpela zlostavljanje na radu kod tuženog od strane zaposlenog BB sa boravištem u ..., direktora tuženog, kao odgovornog lica, na taj način što je to lice tužilji svojim ponašanjem povređivao dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet, ugrožavao zdravlje i položaj tužilje, stvarajući atmosferu straha, neprijateljskog i ponižavajućeg okruženja i pogoršavajući uslove rada za tužilju, u mesecu aprilu 2016. godine, te da se naloži tuženom da spreči utvrđeno zlostavljanje na radu i da ubuduće zabrani vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu, što je tuženi dužan da prizna i obezbedi izvršenje navedene zabrane ubuduće, odnosno spreči utvrđeno zlostavljanje. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 298.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju. Troškove za sastav odgovora na reviziju je tražila.
Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Članom 29. st. 1. i 2. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 36/10), propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona. Pravo da podnese tužbu protiv poslodavca zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom ima zaposleni koji nije zadovoljan ishodom postupka zaštite od zlostavljanja kod poslodavca, u roku navedenom ovim stavom. Stavovima 4. i 5. ovog člana propisano je da je spor iz st. 1. i 2. ovog člana radni spor. Ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da spor o utvrđenju zlostavljanja na radu i zabrane daljeg zlostavljanja predstavlja radni spor, na koji se primenjuje odredba o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP, jer Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije.
Imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva utvrđenje zlostavljanja na radu i zabrana daljeg zlostavljanja (ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa), zato revizija tuženog nije dozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom ukinuta prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP. Navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporu u kome je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u određenoj vrsti spora nije dozvoljena, kao u ovom slučaju.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ove parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
