.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 236/2015
26.03.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje V.S. iz P., čiji je punomoćnik D.P., advokat iz P., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave RS, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1834/14 od 09.10.2014. godine, u sednici veća održanoj 26.03.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1834/14 od 09.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 88/2013 od 05.02.2014. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade na ime razlike između naknade plate koju je ostvarivala i plate koju bi ostvarila da je radila kao sudija Privrednog suda u Požarevcu u periodu od 01.01.2010. godine do 01.04.2011. godine isplati iznos od 81.666,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.02.2013. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu na ime iznosa od 81.666,33 dinara za period od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do utuženja u iznosu od 25.846,43 dinara, obračunatu zateznu zakonsku kamatu na kašnjenje u isplati u iznosu od 21.538,76 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2010. godinu isplati iznos od 149.343,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji uplati odgovarajuće iznose doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje na račun Republičkog fonda PIO i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Filijala Požarevac na iznos od 81.666,33 dinara, a prema osnovici koja bude važila u momentu isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje isplati iznos od 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od donošenja presude do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 1.500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje preko iznosa naknade štete dosuđenog stavom petim izreke, a do traženog iznosa za iznos od još 1.000.000,00 dinara. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 397.155,17 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1834/14 od 09.10.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom, četvrtom, petom i sedmom izreke tako što je: odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojom je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2010. godinu isplati iznos od 149.343,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2011. godine do isplate; delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da na ime naknade štete zbog povrede prava ličnosti – prava na pravično suđenje isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.02.2014. godine do isplate, dok je u preostalom delu za razliku od dosuđenog iznosa ovim stavom izreke pa do potraživanog i dosuđenog iznosa stavom petim izreke sa zakonskom zateznom kamatom od 05.02.2014. godine kao dana presuđenja do isplate, a za iznos od još 920.000,00 dinara tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan; odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 1.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od donošenja presude do isplate; obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnih troškova u iznosu od 50.946,30 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Članom 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) novelirana je odredba člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) prema kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Međutim, u konkretnom slučaju ne može se smatrati preinačenjem u smislu noveliranog člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku odluka drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda samo u delu odluke o naknadi štete preko iznosa od 80.000,00 dinara a do iznosa od 1.000.000,00 (za iznos od 920.000,00 dinara) obzirom da je iznos od 80.000,00 dinara bio dosuđen prvostepenom presudom za ovaj vid nematerijalne štete, a pravo na reviziju po osnovu ovog preinačenja mogla bi koristiti samo tužilja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), u vezi sa članom 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) novelirana je odredba člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) prema kojoj revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilja je tužbom podnetom 14.02.2013. godine tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete isplati ukupan iznos od 3.932.641,97 dinara. Podneskom od 09.12.2013. godine tužilja je smanjila tužbeni zahtev na iznos od 3.778.395,40 dinara.
Imajući u vidu da je pobijana drugostepena presuda doneta 09.10.2014. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), a da vrednost predmeta spora pobijenog dela od 80.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (14.02.2013. godine) to revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci rešenja.
Predsednik veća - sudija
Snežana Andrejević,s.r.
