U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Čedomir Golubović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Čolić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1655/2017 od 12.05.2017. godine, u sednici od 19.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1655/2017 od 12.05.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 585/16 od 14.02.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje tužene od 25.01.2016. godine, sa ispravkom od 02.02.2016. godine, kojim je otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 15.11.2008. godine sa pripadajućim aneksima i tužena obaveže da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava po osnovu rada. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1655/2017 od 12.05.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje tužene od 25.01.2016. godine sa ispravkom od 02.02.2016. godine o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 15.11.2007. godine sa pripadajućim aneksima i tužena je obavezana da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava po osnovu rada. Tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene zaposlena od 19.10.2005. godine i raspoređena na poslove načelnika Odeljenja za kontrolu … poslovanja u Sektoru za … kontrolu. Ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 15.11.2007. godine regulisana su međusobna prava, obaveze i odgovornosti između poslodavca i zaposlene. Aneksom br. .../2015 od 07.12.2015. godine ugovoreno je da će tužilja obavljati poslove .... podrške poslovnim procesima u Sektoru za ... . Pobijanim rešenjem direktora tužene od 25.01.2016. godine tužilji je otkazan Ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 15.11.2007. godine sa pripadajućim aneksima, usled prestanka potrebe za njenim radom zbog organizacionih promena kod tužene koje su dovele do smanjenja obima posla, a koji razlozi nisu mogli biti otklonjeni merama zapošljavanja. U obrazloženju rešenja je navedeno da je odlukom Vlade RS o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih služba, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu utvrđen broj od 1.653 zaposlena na neodređeno vreme kod tužene, te da je navedena odluka stupila na snagu 09.12.2015. godine. Tužena je donela Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je stupio na snagu 25.12.2015. godine, koji u članu 22. utvrđuje da kod tužene postoji višak od 70 zaposlenih, koji rade na poslovima za kojima više ne postoji potreba, odnosno na poslovima na kojima se smanjuje broj izvršilaca. Radi rešavanja viška zaposlenih, direktor tužene je doneo Program rešavanja viška zaposlenih od 12.01.2016. godine. Tužilja nije izrazila spremnost za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade. Programom rešavanja viška zaposlenih predviđeni su razlozi prestanka potrebe za radom na određenim poslovima, odnosno smanjenje obima određenih poslova, ukupan broj zaposlenih, broj zaposlenih koji su višak i poslovi koje oni obavljaju, rok u kome će zaposlenima za čijim je radom prestala potreba biti otkazan ugovor o radu, kao i osnovni i dopunski kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih. Ukoliko se primenom osnovnih kriterijuma ne postigne cilj racionalizacije broja zaposlenih kod tužene do utvrđenog broja od 1.653 zaposlenih na neodređeno vreme, primeniće se dodatni kriterijumi. Zaposleni u Sektoru za ..., Odeljenje za ... podrške poslovnim procesima, pa i tužilja, bodovani su po osnovu dopunskih kriterijuma, pa je tužilji utvrđen 1 bod, i to po osnovu ukupnog vremena provedenog na poslovima na kojima je utvrđeno smanjenje broja izvršilaca. Utvrđeno je da je kod tužene 70 zaposlenih na neodređeno vreme višak. Na konačnom spisku zaposlenih za čijim je radom prestala potreba od 05.02.2016. godine, pod rednim brojem 17 evidentirana je tužilja, diplomirani ..., stara .. godina, sa ukupnim radnim stažom od 36 godina, 11 meseci i 18 dana.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalnog pravo kada je prvostepena presuda preinačena, poništeno kao nezakonito rešenje tužene kojim je tužilji otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti i tužena obavezana da tužilju vrati na rad.

Odredbom člana 155. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05... 75/14), propisano je da Program rešavanja viška zaposlenih, između ostalog, naročito sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje oni obavljaju. Tužena, suprotno navedenoj zakonskoj odredbi, na dan donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih 12.01.2016. godine nije utvrdila broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, već je samo konstatovano da će se po donošenju programa izvršiti primena kriterijuma i doneti konačan spisak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. Program nije sadržao spisak zaposlenih koji su tehnološki višak, već je konačan spisak sačinjen odvojeno dana 05.02.2016. godine, nakon donošenja pobijanog otkaznog rešenja od 25.01.2016. godine. S obzirom na navedeno, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je pobijana odluka o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti nezakonita, jer spisak zaposlenih koji predstavljaju tehnološki višak i poslovi koje oni obavljaju mora biti sastavni deo Programa rešavanja viška zaposlenih pre davanja otkaza ugovora o radu. Program rešavanja viška zaposlenih sa svim elementima, pa i spiskom viška zaposlenih, čini deo zakonom predviđene procedure za otkaz ugovora o radu, koja u celosti mora biti sprovedena pre donošenja otkaznog rešenja. Stoga je u pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno primenjeno materijalno pravo, čl. 179. tačka 9. i 191. stav 1. Zakona o radu, kada je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev u celosti usvojen, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić