U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ramiza Ćorović, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za kulturu, turizam, omladinu i sport opštine Tutin, koje zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Tutin, radi vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br. 2898/18 od 15.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 06.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br. 2898/18 od 15.01.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica Tutin P1 br. 175/18 od 10.07.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, u roku od 8 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br. 2898/18 od 15.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bila zaposlena kod Opštinske ustanove za sport Tutin, a po osnovu zaključenog ugovora o na neodređeno vreme i po osnovu tog ugovora obavljala je ... poslove. Skupština optina Tutin je na sednici održanoj dana 22.08.2016. godine donela odluku o osnivanju Centra za kulturu, turizam, omladinu i sport Opštine Tutin i to spajanjem ustanova: Multimedijalnog centra, Opštinske ustanove za sport i Turističke organizacije Tutin. Članom 6. ove Odluke propisano je da se sva imovina, prava i obaveze ustanova i organizacija koje su prestale da postoje spajanjem prenose na novoosnovani Centar za kulturu, turizam, omladinu i sport Opštine Tutin, kao i da radnike ustanova i organizacija koje su prestale da postoje spajanjem preuzima novoosnovani Centar za kulturu, turizam, omladinu i sport Opštine Tutin. Dalje je utvrđeno da je tuženi zaposlenima u ustanovama koje su njegov pravni prethodnik, a među kojima je i tužilac, dana 11.01.2017. godine uputio obaveštenje u kome je navedeno da radnicima koji su radili u ustanovama koje su pravni prethodnik tuženog, ne prestaje radni odnos, već da radni odnos nastavljaju kod poslodavca sledbenika – tuženog. U ovom dopisu zaposleni su pozvani da u roku od osam dana potpišu ugovore o radu sa novim poslodavcem, te su obavešteni da odbijanje potpisivanja pomenutog ugovora o radu povlači za sobom otkaz ugovora o radu. Zaposleni Opštinske ustanove za sport Tutin, među kojima je bila i tužilac, dana 19.01.2017. godine dostavili su tuženom odgovor na obaveštenje tuženog od 11.01.2017. godine, u kom su tuženog, između ostalog, informisali o tome da nisu obavešteni o prenošenju ugovora o radu u smislu člana 149. stav 1. Zakona o radu, da obaveštenje od 11.01.2017. godine ne mogu da prihvate jer isto nije na zakonu zasnovano, niti je tuženi kao poslodavac sledbenik, ovlašćen da pošalje takvo obaveštenje. Nakon toga, tuženi je tužiocu 27.01.2017. godine dostavio pisanu ponudu za zaključenje ugovora o radu broj ../17 od 27.01.2017. godine, prema kom ugovoru je tužilac trebalo da kod tuženog obavlja poslove organizatora ... poslova, počev od 23.12.2016. godine. Međutim, kako tužilac nije potpisala ponuđeni ugovor o radu, to je tuženi rešenjem broj ../17 od 16.05.2017. godine, tužiocu otkazao ugovor o radu zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu, a sve s pozivom na odredbu člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

U ranijoj fazi postupka, presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica Tutin P1 broj 570/17 od 22.11.2017. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj ../17 od 16.05.2017. godine, kojim je tužiocu utvrđen prestanak radnog odnosa, dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev tužioca za vraćanje na rad kod tuženog. Kako na stav prvi izreke ove presude parnične stranke nisu izjavile žalbu, to je presuda o poništaju rešenja o otkazu tuženog broj ../17 od 16.05.2017. godine postala pravnosnažna, dok je, sa druge strane, rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 broj 4411/17 od 03.04.2018. godine ukinuta ožalbena presuda u stavu drugom izreke u delu u kom je odbijen zahtev tužioca za vraćanje na rad.

U postupku ponovnog odlučivanja o zahtevu tužioca za vraćanje na rad kod tuženog, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, sa obrazloženjem da tuženi nije postupio u skladu sa odredbom člana 147. Zakona o radu, jer nije preuzeo od poslodavca prethodnika ugovor o radu tužioca bez njegove izmene, dok, sa druge strane, ponuda od 27.01.2017. godine ne sadrži sve elemente iz odredbe člana 172. stav 1. Zakona o radu. Ovo iz razloga što navođenje da je do ponude došlo usled statusnih promena zbog osnivanja tuženog nije u skladu sa navedenom odredbom kao ni odrebom člana 171. Zakona o radu, jer razlozi za ponudu nisu objektivizirani i konkretizovani, što sam ugovor o radu čini nezakonitim, a time i rešenje kojim je otkazan ugovor o radu tužioca zbog odbijanja zaključenja takvog ugovora. Sve navedeno, u konkretnom slučaju, ukazuje da se nije radilo o prenosu ugovora o radu na poslodavca sledbenika, već o zaključenju novog ugovora o radu sa poslodavcem sledbenikom. Navedeni stav prvostepenog suda prihvatio je i drugostepeni sud, ukazujući na to da u slučaju statusne promene poslodavca, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca, te da se ugovori o radu preuzimaju bez njihove promene, a sve iz razloga što zaposlenom koji se na dan promene poslodavca nalazi u radnom odnosu, ne prestaje radni odnos, već ostaje u radnom odnosu kod poslodavca sledbenika sa svim pravima i obavezama koje je imao kod poslodavca prethodnika na dan promene poslodavca i to sve dok se ne steknu uslovi za izmenu ugovorenih uslova rada u skladu sa članom 171. i 172. Zakona o radu. Polazeći od činjenice da je odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu propisano da kad sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva, te od činjenice da je pravnosnažnom odlukom suda poništeno kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu utvrđen prestanak radnog odnosa, to je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu odluku kojom je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca.

Zakonom o radu, članom 147., propisano je da u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Članom 149. istog zakona, propisano je da je poslodavac prethodnik dužan da o prenošenju ugovora o radu poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi, a da ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja obaveštenja iz stava prvog ovog člana, poslodavac prethodnik može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Odredbom člana 191. istog zakona propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Kako to proističe iz stanja u spisima, nesporno je da je rešenje tuženog broj ../17 od 16.05.2017. godine, kojim je tužiocu utvrđen prestanak radnog odnosa, poništeno, pri čemu parnične stranke na ovu odluku nisu izjavile žalbu. Kako je, dakle, utvrđeno da je tužiocu radni odnos prestao bez pravnog osnova, to je u kontekstu postojanja zahteva zaposlenog u tom pravcu, njegovo vraćanje na rad nužno u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu. Izuzeci od pravila da je u slučaju poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenog na njegov zathev vrati na rad propisani su odredbama člana 191. stav 5. i 6. Zakona o radu, ali činjenično stanje u ovom predmetu nije takvo da opravdava primenu ovih izuzetaka.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio navode tuženog da poslodavac prethodnik nije preduzeo ni jednu radnju propisanu odredbama člana 147. do 157. Zakona o radu, zbog čega je tuženi kao poslodavac sledbenik preduzeo navedene radnje upravo u cilju zaštite prava zaposlenih, te da je radni odnos tužioca kod tuženog prestao isključivom krivicom tužioca, ali nalazi da ovi revizijski navodi nisu osnovani. Ovo iz razloga što neispunjenje obaveze poslodavca prethodnika da obavesti poslodavca sledbenika o svim pravima i obavezama koje se prenose, ne može da pogađa stečena prava i obaveze zaposlenog. To dalje znači da zaključeni ugovori o radu ostaju na snazi, odnosno radni odnos ne prestaje na dan transfera. U kontekstu prethodno navedenog, u materijalnom pravu koje važi u ovom slučaju ne postoji osnov po kom bi poslodavac sledbenik, u slučaju pasivnosti poslodavca prethodnika, bio ovlašćen da sa zaposlenim kojeg preuzima zaključi novi ugovor o radu, već se samo radi o preuzimanju zaposlenog koji svoj radni odnos nastavlja kod poslodavca sledbenika prema uslovima i sa svim pravima i obavezama koje su važile i kod poslodavca prethodnika.

Na osnovu izntetog, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Imajući u vidu da troškovi na ime sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni radi vođenja postupka u smislu člana 154. ZPP, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić