Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Snežane Andrejević i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca S.M. iz Z., čiji je punomoćnik G.M., advokat iz Z., protiv tuženog P.t.-T. DOO iz N.S., čiji je punomoćnik R.M., advokat iz N.S., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1570/15 od 27.07.2015. godine, u sednici održanoj 30.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1570/15 od 27.07.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1570/15 od 27.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 15/14 od 05.05.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, dok je stavom drugim izreke obavezana tužena da tužiocu na ime uvećanja zarade po osnovu smenskog rada za period od 02.08.2011. godine do 01.11.2013. godine isplati ukupno 154.456,89 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno dosuđene mesečne iznose, a sve bliže određeno izrekom, kao i da na ime tužioca uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnom fondu PIO na dosuđene iznose i da mu isplati 60.689,14 dinara na ime troškova spora sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je deo zahteva tužioca kojim je tražio isplatu zakonske zatezne kamate od datuma isplate zarade, a ne od narednog dana. Stavom četvrtim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da na napred navedene iznose na ime tužioca uplati pripadajuće poreze.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1570/15 od 27.07.2015. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14).

Naime, odredbom člana 404. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, sa primenom od 31.05.2014. godine), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

U konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom je odlučeno o isplati razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za rad u smenama. Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja od 23.09.2014. godine doneo pravni stav prema kojem se rad po vremenskom redosledu 12 (rad) – 24 (odmor) -12 (rad) – 48 (odmor), koji se u stvarnosti kontinuirano obavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu ima karakter smenskog rada, a ne preraspodele radnog vremena. Pored toga, Vrhovni sud Srbije je na sednici Građanskog odeljenja od 28.04.2009. godine doneo pravni zaključak, koji se i sada primenjuje, a odnosi se na pravo zaposlenih na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada. Taj zaključak glasi: „Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 26% od osnovne zarade za rad u smenama ako taj rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade i pravo na uvećanje od još 26% od osnovne zarade za smenski rad noću (treća smena od 22 do 06 časova)“. Pri čemu, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, zbog čega ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Imajući u vidu navedeni pravni stav, proizlazi da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i novog tumačenja prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.12.2013. godine, radi isplate neisplaćenog dela uvećane zarade po osnovu smenskog rada, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 250.000,00 dinara. Podneskom od 30.07.2014. godine, tužilac je preinačio tužbu tako što je tražio isplatu od ukupno 154.456,89 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP u vezi sa članom 13. stav 2. i članom 23. stav 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike u zaradi, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 154.456,89 dinara, što na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 1.324,50 evra.

Imajući u vidu da pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.