Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biserka Krpić, advokat u ..., protiv tužene JP Elektroprivreda Srbije Beograd, Odsek za tehničke poslove Subotica, čiji je punomoćnik Lanc Erika diplomirani pravnik zaposlena kod tuženog, radi poništaja aneksa ugovora o radu i raspoređivanja na radno mesto u stalni radni odnos, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Subotici Gž1 5/20 od 28.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 28. januara 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Gž1 5/20 od 28.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici P1 157/19 od 02.12.2019. godine, odbačena je tužba tužilje podneta 02.04.2019. godine u delu tužbenog zahteva za poništaj Aneksa broj 2 ugovora o radu br. ../1-18 zavedenog kod tuženog 14.11.2018. godine i raspoređivanja na radno mesto, saglasno stručnoj spremi i radnim sposobnostima u stalni radni odnos.

Rešenjem Višeg suda u Subotici Gž1 5/20 od 28.02.2020. godine, žalba tužilje je odbijena i rešenje Osnovnog suda u Subotici P1 157/19 od 02.12.2019. godine potvrđeno.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Revizija je dozvoljena iz razloga što je predmet spora poništaj aneksa ugovora o radu, kojim se produžava radni odnos tužilji na određeno vreme i prestaje 31.01.2019. godine, između ostalog i iz razloga ispunjenosti uslova za preobražaj radnog odnosa u stalni radni odnos. Time se radi o sporu iz člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14, 87/2018 i 18/2020), u kome je revizija protiv presude uvek dozvoljena, pa je dozvoljena i protiv rešenja kojim je postupak pravnosnažno okončan, po odredbi člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Iz tih razloga revizija nije razmatrana kao posebna revizija.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 408. i člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident navodi da je sud promenio petitum tužbe. Navod ne stoji u odnosu na pobijanu drugostepenu odluku, što bi bio dozvoljeni razlog za reviziju po odredbi člana 407. stav 1. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, te u drugostepenom rešenju nema bitne povrede odredaba parničnog postupka u smislu člana 393. Zakona o parničnom postupku.

Predmet osporavanja tužbenim zahtevom je Aneks br. 2 ugovora o radu od 29.09.2017. godine koji nosi datum 14.11.2018. godine, kog datuma je zaveden kod tuženog. Aneksom se produžava trajanje radnog odnosa tužilji na određeno vreme do 31.01.2019. godine zbog korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđenog rešenjem od 08.01.2018. godine i korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2018. godinu. U istom Aneksu navedeno je da zaposlenoj radni odnos na određeno vreme po ovom ugovoru o radu prestaje 31.01.2019. godine. Tužilja je pozvana da potpiše predmetni Aneks br. 2 ugovora o radu, te je pristupila u prostorije tuženog 11.01.2019. godine i potpisala Aneks, stavila datum potpisa i na primerak Aneksa svojeručno napisala da ima primedbu na ovo rešenje. Aneks br. 2 ugovora o radu nije bio potpisan od strane tuženog, niti je overen pečatom tuženog. Primerak Aneksa tužilja nije dobila, niti joj je isti tada ili kasnije dostavljen. Tužba je podneta preporučenom pošiljkom 02.04.2019. godine. Zaključak nižestepenih sudova je da je za predmetni Aneks tužilja saznala 11.01.2019. godine, kada ga je i potpisala i na isti stavila primedbu. Primerak Aneksa tužilja je fotografisala i dostavila ga uz tužbu.

Na osnovu utvrđenja da je tužilja saznala za sadržinu Aneksa br. 2. ugovora o radu dana 11.01.2019. godine, kada ga je potpisala, prema kojoj sadržini joj radni odnos na određeno vreme prestaje 31.01.2019. godine, te da je do podnošenja tužbe protekao rok od 60 dana, propisan odredbom stava 2. člana 195. Zakona o radu, koji je prekluzivni rok čije propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu i odbačaja tužbe, prvostepeni sud je tužbu odbacio. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepeno rešenje, zato što je tužilja prekludirana u pravu na podnošenje tužbe za zaštitu zbog povrede prava predmetnim Aneksom, za koju povredu je saznala 11.01.2019. godine.

U reviziji tužilja osporava pravilnost drugostepenog rešenja isticanjem da drugostepeni sud nije dao valjane razloge na žalbu tužilje, jer nije primenio norme Zakona o radu i Zakona o obligacionim odnosima kojima je propisano šta se smatra ugovorom i kada ugovor stupa na pravnu snagu.

Ovi razlozi nisu od značaja za ocenu da li je tužba za poništaj Aneksa br. 2. podneta u zakonom propisanom roku.

Tužilja i u reviziji navodi da joj je Aneks br.2., koji nosi datum 14.11.2018. godine, dat na potpis 11.01.2019.godine, kada ga je i potpisala, ali smatra bitnim da Aneks tada nije bio potpisan od strane poslodavca, tuženog, niti je ona znala da neće biti potpisan. Njoj je prestao radni odnos 01.02.2019. godine, odnosno 02.02.2019. godine kada saznaje da joj prestaje radni odnos, kada je trebalo da dobije rešenje od tuženog, i tada je počeo da teče rok od 60 dana za podnošenje tužbe.

Ovi navodi su irelevantni s obzirom na sadržinu tužbenog zahteva. Kada je predmet tužbenog zahteva poništaj Aneksa br. 2. ugovora o radu br. ../1-18 zavedenog kod tuženog 14.11.2018. godine, kao nezakonitog i posledično raspoređivanje na radno mesto saglasno stručnoj spremi i radnim sposobnostima u stalni radni odnos, tada se rok za podnošenje tužbe propisan odredbom člana 195. Zakona o radu može računati samo od dana dostavljanja osporenog akta tužilji, ili njenog saznanja za akt, kako su rok računali nižestepeni sudovi.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje), protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Prema stavu 2. istog člana, rok za pokretanje spora je 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

U konkretnom slučaju prekluzivan rok propisan navedenom odredbom, na koji sud pazi po službenoj dužnosti i koji se ne može produžavati, za pobijanje Aneksa 2. ugovora o radu, protekao je počev od saznanja tužilje za navedeni Aneks, 11.01.2019. godine, pre podnošenja tužbe 02.04.2019. godine.

Tužilja nije postavila tužbeni zahtev da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, niti za utvrđenje da je tužilji nezakonito prestao radni odnos, da bi se početak roka za podnošenje tužbe računao od faktičkog prestanka radnog odnosa, kako to smatra revident.

Prema iznetom je revizija neosnovana, te je odlučeno kao u izreci, na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić