.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2367/2023
04.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Srđan Janićijević, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za istraživanje i razvoj „LMB Soft“ d.o.o. Niš, koga zastupa Aleksandar Kuljak, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1012/23 od 16.03.2023. godine u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1012/23 od 16.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1012/23 od 16.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1186/22 od 25.11.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada za period od 01.05.2015. godine do 15.06.2018. godine isplati ukupan iznos od 253.251,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog opredeljenog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 164.771,00 dinar.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 1012/23 od 16.03.2023. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P1 1186/22 od 25.11.2022. godine.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o oparničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog neisplaćene uvećane zarade na ime prekovremenog rada, na osnovu odredaba Zakona o radu, što je pitanje konkretnog spora, pri čemu treba imati u vidu i da odluka o tužbenom zahtevu kao i u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa eventualno drugačija odluka o osnovanosti zahteva ne ukazuje nužno i na neujednačenu sudsku praksu.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. taka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete u ovom sporu podneta je 16.07.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 253.251,03 dinara, što očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Vrhovni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
