2) na ime naknade štete u visini razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu prema Zaključku Vlade RS 05 br. 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, ukupan iznos od 50.104,43 dinara i to: u 2017. godini: za april iznos od 272,65 dinara, za maj iznos od 1.832,65 dinara, za jun iznos od 1.312,65 dinara, za jul iznos od 792,65 dinara, za avgust iznos od 1.832,65 dinara, sa septembar iznos od 792,65 dinara, za oktobar iznos od 1.312,65 dinara, za novembar iznos od 1.312,65 dinara i za decembar iznos od 792,65 dinara; u 2018. godini: za januar iznos od 3.028,65 dinara, za februar iznos od 1.312,65 dinara, za mart iznos od 2.456,65 dinara, za april iznos od 1.884,65 dinara, za maj iznos od 3.028,65 dinara, za jun iznos od 1.884,65 dinara, za jul iznos od 2.456,65 dinara, za avgust iznos od 3.028,65 dinara, sa septembar iznos od 1.312,65 dinara, za oktobar iznos od 3.028,65 dinara, za novembar iznos od 2.456,65 dinara i za decembar iznos od 1.884,65 dinara; u 2019. godini: za januar iznos od 4.047,30 dinara, za februar iznos od 501,76 dinara, za mart iznos od 708,82 dinara, za april iznos od 915,89 dinara, za maj iznos od 1.122,96 dinara, za jun iznos od 501,76 dinara, za jul iznos od 1.122,96 dinara, za avgust iznos od 915,89 dinara, za septembar iznos od 708,82 dinara, za oktobar iznos od 1.122,96 dinara i za novembar iznos od 417,66 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate, u roku od osam dana od dana prijema prepisa ove presude.

OBAVEZUJE SE tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 197.139,15 dinara, u roku od osam dana od dana prijema prepisa ove presude.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene da se obaveže tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4425/2022 od 12.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 272/2020 od 08.12.2021. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca sadržine kao u izreci ove presude i tužilac obavezan da naknadi tuženoj parnične troškove u iznosu od 30.000,00 dinara. Stavom drugim izreke pobijane drugostepene presude, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke navedene prvostepene presude, utvrđeno je da je povučena tužba tužioca radi isplate na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Prema oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu iz radnog odnosa posebna revizija tužioca je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na poslovima i radnim zadacima ..., saglasno rešenjima od 14.08.2009. i od 12.11.2019. godine, kojima je tužiocu određen koeficijent zarade od 8,85 i 8,53. Tako utvrđena zarada, po osnovu radnog angažovanja zaposlenih na području Autonomne pokrajine Kosova i Metohije uvećava se za 50% na osnovu Zaključka Vlade RS 05 br. 120- 335/2007-14 od 25.12.2008. godine. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko- finansijske struke izvršen je obračun i utvrđeno da tražena razlika zarade, prema prvoj varijanti u visini razlike između minimalne zarade i isplaćene zarade za sporni period iznosi 105.113,31 dinar i tražena razlika manje isplaćenog „kosovskog dodatka“ iznosi 50.104,43 dinara, a prema drugoj varijanti, iskazuje se zarada koju je tužilac primio sa „kosovskim dodatkom“ u spornom periodu veća je od minimalne zarade sa minulim radom za ukupan iznos od 258.961,68 dinara. Tužilac je tužbeni zahtev opredelio u skladu sa prvom varijantom nalaza i mišljenja veštaka.

Nižestepeni sudovi su odluku o neosnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na stanovištu da je tužilac za utuženi period ostvario uvećanje na osnovu „kosovskog dodatka“ koje je propisano navedenim Zaključkom Vlade i koji zajedno sa osnovnom zaradom i uvećanjem po osnovu minulog rada čini ukupno isplaćenu zaradu tužiocu, koja je veća od minimalne zarade, zbog čega tužiocu prema odredbama članova 104. stav 1, 111. i 112. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18 – autentično tumačenje), člana 5. i 6. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ br. 113/2017 ... 86/2019), i članova 27. i 29. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ br. 21/16 ... 95/18), ne pripada tražena razlika.

Vrhovni sud ne prihvata ovakvo stanovište nižestepenih sudova, jer je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je preinačio drugostepenu i prvostepenu presudu i usvojio kao osnovan tužbeni zahtev tužioca.

Zarada zaposlenog se prema članu 105. stavovi 1. i 2. Zakona o radu sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Shodno članu 111. stavovi 1. i 2. istog zakona, zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, a minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Tužiocu, u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 br. 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine pripada i pravo na uvećanje zarade u visini od 50% mesečno.

Cilj isplate minimalne zarade je obezbeđenje zaštite zaposlenog u smislu zadovoljenja osnovnih egzistencionalnih potreba. U konkretnom slučaju, prema prvoj varijanti nalaza i mišljenja veštaka tužiocu je obračunata zarada u manjem iznosu od minimalne zarade i na taj iznos vršeno je uvećanje od 50% mesečno, a takav obračun zarade nije pravilan, s obzirom da tužilac pre svega ima pravo na isplatu minimalne zarade, a potom i pravo na uvećanje od 50% obračunato na taj iznos. Drugačijim pravnim tumačenjem isplata tzv. „kosovskog dodatka“ bi izgubila svoju namenu i svrhu. Sledom navedenog, kako je isplaćena ukupna zarada tužiocu u utuženom periodu prema prvoj varijanti nalaz i mišljenje veštaka manja od iznosa koji se dobija obračunom i primenom minimalne zarade, uz njeno uvećanje za 50% mesečno, tužilac ima pravo na utuženu razliku zarade.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužilac je uspeo u ovom postupku i na osnovu člana 165. stav 2., a u vezi člana 153. stav 1., 154. i 163. ZPP tužiocu pripadaju traženi i opredeljeni troškovi postupka i to: na ime sastava tužbe i jednog obrazloženog podneska u iznosu od po 9.000,00 dinara, zastupanja na dva održana ročišta u iznosu od po 10.500,00 dinara, sastava žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara, na ime veštačenja iznos od 6.000,00 dinara, kao i na ime sudske takse na tužbu i prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 12.904,35 dinara, takse na reviziju u iznosu od 25.808,70 dinara i takse na presudu po reviziji u iznosu od 38.713,05 dinara, sve u ukupnom iznosu od 197.139,15 dinara, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Tarifnog broja 1. stav 1. tačka 3. Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama.

Kako je tužilac uspeo u ovom postupku, to je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka primenom člana 153. ZPP. Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, primenom člana 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem, četvrtom i petom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković