Rev2 2374/2020 3.5.12

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2374/2020
01.10.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stefanović advokat iz ..., protiv tuženog „Elrad Serbia“ DOO Vlasotince, čiji je punomoćnik Dragan Jović advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1873/2019 od 27.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1873/2019 od 27.02.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1873/2019 od 27.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu - Sudska jedinica u Vlasotincu P 920/14 od 26.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže na isplatu naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog nezakonitog izmeštanja sa radnog mesta ... na radno mesto ... i zbog neosnovanih optužbi iznetih u upozorenju o postojanju otkaznog razloga br. .../... od 04.10.2010. godine i to za povredu prava ličnosti u iznosu od 40.000,00 dinara, za povredu časti i ugleda u iznosu od 40.000,00 dinara i za pretrpljeni strah u iznosu od 50.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od dana donošenja presude pa do konačne isplate, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu isplati pripadajuće troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati troškove postupka u ukupnom iznosu od 85.500,00 dinara i da na ime takse za presudu isplati iznos od 3.900,00 dinara, sve u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1873/2019 od 27.02.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu - Sudska jedinica u Vlasotincu P 920/14 od 26.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, sa pozivom i na član 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija predviđena navedenom odredbom (posebna revizija) može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga se Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o dozvoljenosti tužiočeve revizije, nije upuštao u razmatranje navoda o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka.

Posebna revizija je dozvoljena ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Podnetom tužbom tužilac je tražio naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah i duševne bolove zbog povrede prava ličnosti, časti i ugleda. Po navodima tužbe, tražena šteta prouzrokovana je nezakonitim raspoređivanjem tužioca na drugo radno mesto - aneksom ugovora o radu koji je naknadno poništen pravnosnažnom sudskom odlukom, odnosno neistinitim tvrdnjama iznetim u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline.

U konkretnom sporu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava kod činjenice da tužilac nije dokazao da je tuženi preduzimanjem označenih radnji zloupotrebio svoja prava i u odnosu na njega postupao šikanozno.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tužioca nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP koji se primenjuje u sporovima za naknadu štete prouzrokovane zaposlenom na radu ili u vezi sa radom.

Vrednost predmeta spora pobijanog dela (član 28. stav 1. i član 30. stav 1. ZPP) u ovom slučaju iznosi 130.000,00 dinara i očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, merodavnu za dozvoljenost revizije u smislu navedene odredbe.

Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić