.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2375/2021
10.11.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nermin Ajdinović, advokat iz ..., protiv tužene Narodne biblioteke „Dositej Obradović“ Novi Pazar, čiji je punomoćnik Denis Murić, advokat iz ..., radi naknade troškova prevoza, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 50/21 od 24.05.2021. godine, u sednici održanoj 10.11.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 50/21 od 24.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 281/19 od 14.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada na relaciji „Centar grada - Benzinska pumpa na vrh čaršije i obratno” za period od 01.01.2015. godine do 31.12.2017. godine, po ceni autobuske karte u jednom pravcu od 70,00 dinara, ukupno dnevno 140,00 dinara, isplati iznose u visini i na način bliže određen ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 50/21 od 24.05.2021. godine, po održanoj glavnoj raspravi, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade troškova prevoza za dolazak i povratak sa rada na relaciji „Centar grada - Benzinska pumpa na vrh čaršije i obratno” u periodu od 01.01.2015. godine od 31.12.2017. godine, isplati pojedinačno navedene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose (sve bliže označeno u tom delu izreke). Stavom trećim izreke, za veće tužbeno traženje zahtev je odbijen. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je drugostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu dokaza izvedenih na glavnoj raspravi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju (nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom) tužilac je u radnom odnosu kod tužene na poslovima ... bio sve do 08.06.2018. godine, kada mu je radni odnos prestao zbog odlaska u penziju. Tužena mu nije isplatila naknadu za putne troškove za dolazak na rad i odlazak sa rada na relaciji Centar grada - Benzinska pumpa na vrh čaršije i obratno za period 01.01.2015. godine do 31.12.2017. godine, što tokom postupka nije ni sporila. U zimskoj sezoni tužilac je radio dvokratno i nije mogao da dolazi autobusom već sopstvenim vozilom, a inače je za dolazak i odlazak sa rada koristio gradski prevoz. Na osnovu potvrde HK „Sandžaktrans putnički saobraćaj” Novi Pazar od 23.11.2020.godine, utvrđeno je da je cena pojedinačne prevozne karte u javnom gradskom prevozu od mesta stanovanja tužioca do njegovog mesta rada, za utuženi period iznosila 70,00 dinara u jednom smeru odnosno 140,00 dinara u oba smera. Tužilac je u utuženom periodu radio i imao je materijalne troškove za prevoz radi dolaska i odlaska sa rada. Ugovorom o prevozu radnika na posao i sa posla, zaključenog između HK „Sandžaktrans putnički saobraćaj” Novi Pazar i tužene od 28.08.2014. godine, ugovoren je prevoz radnika na posao i sa posla redovnim linijama, uz obavezu naručioca prevoza da svakog meseca blagovremeno dostavi spisak radnika za koje se traži mesečna karta sa relacijom prevoza, imenom radnika i brojem dana prevoza. Utvrđeno je da se tužilac ne nalazi na listi zaposlenih koji su koristili usluge prevoza HK „Sandžaktrans” Novi Pazar u periodu od januara 2015. do decembra 2017. godine i da mu nije bila poznata sadržina ovog ugovora.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i primenom materijalnog prava iz člana 118.stav 1. tačka 1. Zakona o radu, usvojio tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova prevoza u periodu od 01.01.2015. do 31.12.2017. godine, nalazeći da je tužilac imao realnu potrebu da koristi gradski prevoz a tuženi mu uskratio mogućnost da ga koristi, onaj koji je obezbedio svojim zaposlenima (zaključenim ugovorom sa HK „Sandžaktrans putnički saobraćaj” Novi Pazar) dosudivši mu naknadu u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, dok je za veće tužbeno traženje zahtev odbio.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.
Po članu 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 32/13), zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Noveliranom odredbom člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 75/2014), koja se primenjuje od 29.07.2014. godine, propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.
Po članu 28. stav 1. tačka 1. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač RS, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ broj 10/15 od 29.01.2015. godine) koji se primenjuje od 30.01.2015. godine, na poslodavce u oblasti ustanova kulture, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. To isto pravo je imao i za prethodni period (do 30.01.2015.godine) prema članu 26.stav 1. tačka 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija („Službeni glasnik RS“ broj 97/2009...118/2012).
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i odredbe PKU, a kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac bio prisutan na radu u vreme za koje potražuje naknadu troškova prevoza, koji mu od strane tužene nisu isplaćeni u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, a da nije koristio prevoz koji je tužena obezbedila jer mu je ovo pravo uskratila ne navodeći ga u spisku zaposlenih koji je dostavljen HK „Sandžaktrans” Novi Pazar, pravilno i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud zaključio da tužiocu pripada pravo na naknadu troškova prevoza u periodu od 01.01.2015. godine do 31.12.2017. godine, u dosuđenom iznosu. Zato nisu osnovani revizijski navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1. i člana 154. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
