U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca J.Z. iz B., čiji je punomoćnik R.I., advokat iz B., protiv tuženog T. DOO iz B., koga zastupa A.P., advokat iz B., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6376/13 od 29.01.2015. godine, u sednici veća održanoj 14.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6376/13 od 29.01.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6376/13 od 29.01.2015. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 616/11 od 10.02.2012. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 616/11 od 18.09.2013. godine, kao i zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi. Prvostepenom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog 18/356/10 od 31.12.2010. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto savetnika za građane i preduzetnike. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 48.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11), u vezi sa članom 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP-a („Službeni glasnik RS“, br.55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužioca se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da pobijana presuda sadrži jasne i potpune razloge o bitnim činjenicama koji nisu protivrečni izvedenim dokazima i nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Takođe, drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja, u skladu sa članom 361. stav 1. u vezi člana 382. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu savetnika za građane i preduzetnike u Sektoru prodaje i distribucije po ugovoru o radu br. 154/124/07 od 04.05.2007. godine. Dana 16.12.2010. godine tuženi je pismenim putem upozorio tužioca da je učinio povredu radne obaveze – nepoštovanje radne discipline. U obrazloženju je navedeno da se povreda radne obaveze sastoji u nemarnosti i nepostupanju po procedurama i opštim aktima tuženog, svesnom odbijanju i nepostupanju po nalozima direktnog menadžera, svesnom zanemarivanju i nepoštovanju Kodeksa ponašanja. U toku meseca novembra 2010. godine tužilac je zaključio sa korisnicima 28 ugovora, od čega je za 25 ugovora nedostajala fotokopija ličnih karata korisnika, dok su 4 ugovora urađena bez saglasnosti kreditnog biroa. Istovremeno, tužilac nije postupao po nalogu poslodavca da odmah započne sa „e-learning“ obukom za novogodišnju kampanju, već ju je započeo 29.11.2010. godine. Zapostavljao je korisnike usluga, pa mu je šef naložio da prekine sa obukom, na šta je tužilac odgovorio psovkom, nakon čega se neprimereno obraćao klijentima. Šef mu je predložio da dolazi na posao ranije, kako bi završio obuku, ali kada je čuo da za to neće biti dodatno plaćen odgovorio je rukovodiocu rečima „igraš se sa životom“, kao i „da se ona igra njegovim životom“. Tužilac je 30.10.2010. godine dao pismeno izjašnjenje na dato upozorenje. Rešenjem tuženog od 31.12.2010. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga koji su navedeni u upozorenju. Tokom postupka je utvrđeno da je od ukupno 80 za 20 ugovora nedostajala kopija ličnih karata klijenata. Takvih propusta nije bilo kod drugih savetnika koji obavljaju iste poslove kao i tužilac. Takođe, tužilac je jedini zaposleni koji nije završio obaveznu obuku iz delatnosti poslodavca. Navedene činjenice koje su prethodile upozorenju i otkazu ugovora o radu utvrđene su dokazima u sprovedenom postupku.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu, dajući u svojim odlukama dovoljne i jasne razloge koje kao potpune i pravilne prihvata i revizijski sud.

U sporu iz radnog odnosa sud ceni zakonitost rešenja sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Prema odredbi člana 15. Zakona o radu, zaposleni je dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, kao i da poštuje organizaciju rada kod poslodavca, te pravila i uslove poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa.

Posao tužioca sastoji se u radu sa klijentima, pružanju informacija u cilju prodaje SIM kartica, rešavanju zahteva korisnika usluga, edukaciji klijentata o uslugama poslodavca, davanju dnevnih izveštaja šefu i obavljanju drugih poslova po nalogu poslodavca (čl.1 Ugovora o radu). U slučaju neizvršavanja ovih poslova, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom (čl.8. Ugovora).

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilac učinio povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu zbog koje poslodavac može zaposlenom da da otkaz, iz razloga što je svojom krivicim učinio povredu radne obaveze koja se konkretno odnosi na rešavanje zahteva korisnika, što obuhvata i zaključenje pretplatničkih ugovora (čl.1 u vezi čl. 8.2 Ugovora), kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Dakle, tužilac nije poštovao pravila poslodavca u vezi sa obavljanjem poslova na kojima radi, propustio je da, po nalogu poslodavca, završi obuku iz oblasti poslovanja tuženog i neprikladno se obraćao šefu sektora, iz čega proizlazi da se radi o ponašanju zbog kojeg zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca. Stoga je pravilna odluka nižestepenih sudova da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. tač. 3. i 4. Zakona o radu.

Rešenje o prestanku radnog odnosa doneto je u zakonom propisanom postupku, imajući u vidu da je donošenju rešenja prethodilo pismeno upozorenje, odnosno da je tuženi postupao sa članom 180. i 181. Zakona o radu.

Imajući u vidu sadržinu ugovora o radu i odredbu člana 15. Zakona o radu, te pravni standard nepoštovanja radne discipline sadržan u članu 179. tačka 3. Zakona o radu, neosnovani su revizijski navodi da je otkaz ugovora o radu nezakonit i dat bez pravnog osnova.

Na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća–sudija

Milomir Nikolić,s.r.