Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu od ...2002. godine i obavljao poslove ... u Službi ..., Sektor opštih poslova. Tužilac je dana 17.10.2015. godine, u 3,23 časova ušao u strugarsku halu i ne uključujući svetlo, sa upaljenom baterijskom lampom prišao iza struga i sa betonske grede pored struga uzeo metalni predmet od mesinga – bronze i izneo ga iz hale, pritom je krećući se unazad leđima okrenutim kameri izašao iz njenog vidokruga, a dana 05.11.2015. godine ušao u halu – mehaničarsku radionicu sa baterijskom lampom u ruci, koju je u dva navrata uperio ka kameri video nadzora, prišao jednom delu stroja i uzeo predmet valjkastog oblika promera 10 cm prečnika i visine oko 20 cm, koji je predstavljao ostatak materijala od obojenog metala mesing – bronze i koji je korišćen za izradu zaptivnih prstena, odneo ga u portirnicu i stavio iza frižidera o čemu nije obavestio nikog od nadređenih, niti je to upisano u knjigu dnevnih događaja, koja se vodi u portirnici.

Aneksom broj 4 ugovora o radu od 25.09.2013. godine preciziran je opis poslova na radnom mestu ..., između ostalog i sprečavanje iznošenja imovine – inventara društva bez odgovarajuće propratne dokumentacije, vođenje smenske knjige dnevnih događaja na radnom mestu i obavljanje drugih poslova po nalogu komandira obezbeđenja i rukovodioca službi kojima je odgovoran za svoj rad, a članom 5. su određeni opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu, između ostalog, ukoliko zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom, ukoliko svojom krivicom učini povredu radne obaveze, među kojima je kao razlog navedena i krađa i neovlašćeno otuđenje imovine društva, kao i neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza utvrđenih ugovorom o radu, kao i u slučajevima nepoštovanja radne discipline.

Kolektivnim ugovorom tuženog broj KID-06/2015 od 12.01.2015. godine, članom 137. stav 1. tačka 1. propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze koja se između ostalog sastoji u krađi ili neovlašćenom otuđenju imovine ili društva, dok je tačkom 33. istog stava određeno da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor u slučaju neizvršenja ili nesavesnog, neblagovremenog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza. Članom 138. stav 1. tačka 5. istog predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ukoliko ne poštuje radnu disciplinu i to ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo.

Rešenjem tuženog od ...2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu sa pratećim aneksima zbog povrede radne obaveze iz člana 137. stav 1. Kolektivnog ugovora u vezi sa članom 179. stav 2. Zakona o radu, povrede radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu i iz člana 138. stav 1. tačka 5. KU tuženog od 12.01.2015. godine, u vezi sa članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je zaposleni povredio radnu obavezu i radnu disciplinu, jer je ...2015. godine u 03,23 časa iz strugarsko-mašinske hale „Brodoremonta“ u Pančevu uzeo materijal od obojenog metala, mesing – bronza, na način što je iza struga provukao ruke i uzeo sporni materijal koji se nalazio na betonskoj gredi pored struga, a dana ...2015. godine u 20,02 časova iz mehaničarske hale uzeo materijal od obojenog metala „bronza“, tako što je sa baterijskom lampom ušao u halu, sagnuo se iza bob – keta i uzeo taj materijal izneo ga iz hale, kojim radnjama je učinio povrede radne obaveze i radne discipline predviđene KU koje se odnose na krađu i neovlašćeno otuđenje imovine društva, tako što je svojim radnjama oduzeo pokretne stvari koje su vlasništvo poslodavca u nameri da njihovim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Prilikom ocene povrede radne obaveze i radne discipline, poslodavac je kao otežavajuću okolnost cenio opis poslova tužioca zaposlenog na radnom mestu ... obavljao, i to obavezu tužioca da brine o imovini društva i sprečava njeno iznošenje, kao i da otkriva i sprečava vršenje krivičnih dela. Tužiocu je dana 16.11.2015. godine dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu sa detaljnim obrazloženjem povrede radnih obaveza i radne discipline, na koje se tužilac u ostavljenom roku izjasnio pismenim od 24.11.2015. godine negirajući povrede koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu, protiv ovde tužioca je odbačena krivična prijava zbog jednog produženog dela krađe, a tužilac je tuženom naknadio štetu nastalu izvršenjem krivičnog dela, koja obaveza mu je naložena naredbom OJT Pančevo.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, jer je tužilac svojim ponašanjem učinio povredu radne obaveze i radne discipline koje su mu stavljene na teret u smislu odredbe člana 179. Zakona o radu i člana 137. stav 1. i 138 stav 1. tačka 5. Kolektivnog ugovora , u postupku otkaza ugovora o radu, zakonito sprovedenom shodno članu 180. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanom presudom primenjeno materijalno pravo kod ocene da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito i da je tužilac učinio povredu radne obaveze i radne discipline koje su mu pobijanim rešenjem stavljene na teret, te ugovor o radu otkazan u zakonito sprovedenom postupku.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05... 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.) i ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja (tačka 2.) i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8.).

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, a stavom 2. istog člana da u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Iz sadržine navedenih odredbi Zakona, ugovora o radu sa pratećim aneksima i Kolektivnog ugovora tuženog, proizlazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze, odnosno da zaposleni odgovara za povredu radne obaveze kada se utvrdi njegova krivica za učinjenu povredu radne obaveze. Krivica postoji ako je učinilac bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Dakle, struktura krivice sadrži tri komponente i to: 1) uračunljivost; 2) umišljaj ili nehat; 3) svest (ili dužnost i mogućnost svesti) o protivpravnosti. U konkretnom slučaju, tužilac je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze i radne discipline, jer su mu bila poznata prava, obaveze i odgovornosti predviđene ugovorom o radu sa pratećim aneksima i kolektivnom ugovoru tuženog, kao zaposlenom kod tuženog na radnom mestu potrira – čuvara imovine, što znači da je tužilac bio svestan protivpravnosti preduzete radnje. Stoga, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac opisanim postupanjem učinio povrede radne obaveze i radne discipline koje su mu stavljene na teret i da je kriv za učinjene povrede predviđene ugovorom o radu sa pratećim aneksima i KU tuženog.

Neosnovano se revizijom tužioca osporava postojanje krivice za učinjenu povredu radne obaveze i radne discipline. Suprotno tome, pobijana odluka drugostepenog suda zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tako što je prvostepeni sud, na osnovu rezultata dokaznog postupka, utvrdio da je tužilac izvršio radnje koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret i da je odgovoran za izvršenje tih radnji, ne prihvatajući navode tužioca da je ...2015. godine bio u strugarskoj hali, a da ništa iz nje uzeo, a da je ...2015. godine predmet valjkastog oblika izneo i ostavio u portirnici radi popravke antene.

Nemaju uticaja na drugačiju odluku revizijskog suda navodi revizije kojima se ukazuje da su nižestepeni sudovi propustili da utvrde postojanje krivičnog dela krađe u konkretnom slučaju. Ovo zbog toga što radno pravna odgovornost nije vezana za utvrđenje krivične odgovornosti. Takođe, za zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu dovoljno je da je zaposleni izvršio i samo jednu radnju opisanu pobijanim rešenjem koja je prema opštim aktima poslodavca propisana kao razlog za otkaz, a što je u konkretnom slučaju suprotno revizijskim navodima i utvrđeno.

Navodima revizije kojima se ukazuje na sadržinu snimka nadzorne video – kamere, tužilac zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije od uticaja za odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kako je propisano odredbom člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz čllana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Kako je neosnovan zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić