Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Lidija Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije Čačak, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi potraživanja iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 870/19 od 19.03.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 870/19 od 19.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 870/19 od 19.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P1 9/2014 od 25.12.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu, na ime neisplaćenih zarada – dodataka na osnovnu platu po osnovu noćnog rada, prekovremenog rada i rada u dane državnih i verskih praznika koji su neradni dani i po osnovu pripravnosti, u periodu od oktobra 2010. godine do septembra 2013. godine, plati ukupno 140.684,94 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zateznom kamatom, bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 87.014,00 dinara sa zakonskom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 870/19 od 19.03.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, osim u delu kojim je tužena obavezana da plati zakonsku zateznu kamatu na dosuđene iznose prema Zakonu o zateznoj kamati u periodu od 25.12.2012. godine do isplate. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u odnosu na dosuđenu zakonsku zateznu kamatu na pojedinačne mesečne iznose utoliko što se do 24.12.2012. godine kamata dosuđuje prema Zakonu o visini stope zatezne kamate, a od 25.12.2015. godine prema Zakonu o zateznoj kamati. Stavom trećim izreke odlučeno je da rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude ostaje nepromenjeno.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11,…87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata naknade zarade tužiocu za rad u dane državnih i verskih praznika, kao i za noćni i prekovremeni rad i rad po osnovu pripravnosti. O ovom pravu tužioca i visini tražene razlike, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike u zaradi podneta je 31.01.2014 godine, a preinačena povećanjem tužbenog zahteva 23.08.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 140.684,94 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, od 118,0705 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 1.191,53 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić