Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Dragiše B. Slijepčevića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mina Janjić Maglov, advokat u ..., protiv tužene Osnovne škole „VUK KARADŽIĆ“ iz Konaka, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, odeljenje u Zrenjaninu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1001/22 od 20.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 03. novembra 2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1001/22 od 20.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1001/22 od 20.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 29 P1 1136/21 od 21.12.2021. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je tuženi obavezan da tužilji na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate u periodu od 01.09.2019. godine zaključno sa 28.02.2021. godine isplati iznos od 91.081,21 dinar sa zateznom kamatom počev od dana veštačenja 03.07.2021. godine do isplate i na ime obračunate zatezne kamate do 02.07.2021. godine iznos od 8.215,68 dinara. U stavu drugom izreke obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 41.744,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1001/22 od 20.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je izjavila blagovremenu reviziju pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti grđana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužilje za isplatu potraživanja prema tuženom poslodavcu na ime uvećanja koeficijenta za obračun plate za 10%, zbog toga što je tužilja u utuženom periodu od 01.09.2019. godine zaključno sa 28.02.2021. godine, kao nastavnik ... nastavu izvodila u redovnim odeljenjima razredne nastave od prvog do četvrtog razreda, a u kojima su bila upisana i dva učenika koji su nastavu pohađala po individualnom obrazovnom planu (IOP) i za te učenike je dobila rešenje da radi po individualno obrazovnom planu 2.

Nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu pošli od Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Sl glasnik RS 44/01..95/18“), i to člana 3. stav 1. tačka 4, kojim je propisano da se koeficijent iz člana 2. ove uredbe uvećava 10% zaposlenom u školi za decu ometenu u razvoju i nastavniku odeljenja za decu ometenu u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi. Nižestepeni sudovi su uzeli u obzir da je jedan od ciljeva redovnog vaspitno - obrazovnog sistema i inkluzija, odnosno uključivanje u taj sistem i dece sa teškoćom u razvoju, te da je u konkretnom slučaju neophodno šire, sistemsko i ciljno tumačenje navedene Uredbe, uz njenu primenu i na konkretnu situaciju u kojoj je tužilja u okviru redovne osnovne škole, radila u odeljenjima i sa učenikom ometenim u razvoju. Iz navedenih razloga nižestepeni sudoci su na osnovu citirane Uredbe, usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu školu da tužilji isplati razliku u plati do uvećanja za 10%.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za posebnu reviziju koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ne mogu se prihvatiti revizijski navodi tužene da je u konkretnom slučaju pogrešno primenjeno materijalno pravo, te da je radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg ineteresa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana neophodno odlučiviti o reviziji kao posebnoj. Nižestepeni sudovi su prilikom primene citirane materijalnopravne odredbe tumačili njen smisao, cilj i adekvatnost primene na konkretnu situaciju i utvrdili da tužilja ima pravo na uvećanje koeficijenta po osnovu rada sa decom ometenom u razvoju. Osporavanje ovakvog tumačenja od strane tuženog i ukazivanje da se navedena materijalnopravna odredba ne može ekstenzivno tumačiti i njena primena širiti na konkretnu činjeničnu situaciju, ne predstavlja razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji, budući da revident ne ukazuje na drugačiju sudsku praksu, a nema potrebe ni za novim tumačenjem prava.

Zato je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je tužbu podnela 29.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 91.081,21 dinara, što predstavlja protivvrednost od 774,72 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Iz navedenih razloga, izjavljena revizija nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić