Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, pa se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po ugovoru o radu na određeno vreme za vremenski period od 01.10.2013. godine do 01.10.2018. godine, na radnom mestu nastavnik – predavač za predmete ... i ... . Predmet ... je držao u odeljenju u Gračanici, a predmet ... u Leposaviću. Tužilac je imao obavezu održavanja ispita i ispitivanja kandidata iz ovih predmeta. Raspored polaganja ispita kandidata kod tuženog je pravljen na osnovu dogovora sa svakim od nastavnika i uz saglasnost direktora vodeći pri tome računa da se ne polažu dva ili više ispita istog dana. Raspored polaganja ispita se objavljivao na oglasnoj tabli škole i na sajtu škole. Po rasporedu polaganja ispita, tužilac je trebalo da drži ispit 05.02.2015. godine u Gračanici iz predmeta ... . Navedenog dana tužilac nije bio prisutan u mestu i vremenu kada je trebalo da drži ispit, s tim što nije bilo prijavljenih kandidata za polaganje ispita, ali je bilo studenata koji su očekivali od profesora – tužioca upisivanje ocena. Dana 12.02.2015. godine tužilac je trebalo da drži ispit iz predmeta ... u Leposaviću. Tog dana tužilac nije bio prisutan, a kako je bilo kandidata za polaganje ispita sekretar tuženog je uz saglasnost direktora formirao komisiju za držanje ispita koja je održala ispit. Zbog nedolaska tužioca na ispite 05.02.2015. godine i 12.02.2015. godine, tuženi je tužiocu uputio upozorenje o postojanju razloga za otkaz Ugovora o radu koje je tužilac uredno primio i na njega odgovorio 20.02.2015. godine ističući razloge objektivne prirode zbog nedolaska na ispite. O postojanju zdravstvenih smetnji i nemogućnosti rada tužilac nije obavestio poslodavca, prilikom telefonskog razgovora dana 12.02.2015. godine nije spomenuo da je privremeno sprečen za rad, te da je to razlog nedolaska na ispit, a ni u izjašnjenju na upozorenje nije naveo zdravstveno stanje kao razlog nedolaska na ispite. Nakon dobijanja odgovora na upozorenje, tuženi je doneo sporno rešenje o otkazu ugovora o radu jer je tužilac neopravdano, bez prethodne najave direktoru škole ili bilo kom drugom ovlašćenom licu, propustio da dođe u školu u dva navrata, radi sprovođenja polaganja ispita u januarskom ispitnom roku školske 2014/15 godine po unapred utvrđenom planu i programu škole, te da se takvim ponašanjem nije pridržavao pravila Statuta škole, Pravilnika o polaganju ispita i važećih odredaba Zakona o visokom obrazovanju. Tužilac je u toku postupka isticao zdravstvene smetnje, kao razlog nedolaska na ispite, obavljeno je veštačenje od strane veštaka specijaliste medicine rada koji se izjasnio da je tužilac mogao da izvršava radne obaveze nastavnika – predavača 05.02.2015. godine i 12.02.2015. godine, kao i da izabrani lekar tužioca nije izdao tužiocu potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad dana 05.02.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odlučili odbijanjem tužbenog zahteva tužioca za poništaj pobijanog rešenja, vraćanje na rad i isplatu prava po ugovoru o radu.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...75/2014) članom 179. stav 2. tačka 1. propisuje da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Odredbom člana 15. Zakona o radu propisano je da je zaposleni dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi (tačka 1.) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa (tačka 2.) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (tačka 3.). Članom 17. istog zakona predviđeno je da poslodavac i zaposleni su dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Ugovor o radu u tački 20. predviđa da zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ovog ugovora od strane poslodavca ako učini povrede radnih obaveza u smislu odredbe člana 179. Zakona o radu.

Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni učini povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca.

Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza je kada zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa radnog mesta, ne pridržava se uputstva za rad u svojoj radnoj jednici, ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan posledica takvog ponašanja.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno prava kada su ocenili da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu zakonito. Pri tome, jedna povreda radne obaveze je dovoljan razlog za prestanak radnog odnosa otkazom od strane poslodavca. U konkretnom slučaju tužilac je prilikom obavljanja svojih radnih obaveza 12.02.2015. godine postupao nesavesno i suprotno pravilima ponašanja radnih dužnosti, na koji način je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze i preduzeo radnju koja mu se stavlja na teret. Otkazni razlog predviđen je i u odredbi člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i člana 12. ugovora o radu, a tuženi je u ovom postupku poštovao zakonsku proceduru koja se odnosi na dostavljanje upozorenja na postojanje otkaznih razloga, a o postojanju razloga za prestanak radnog odnosa i navodima iz upozorenja tužilac se izjasnio svojim prigovorom, čime je njegovo pravo na odbranu poštovano. Tužilac se izjasnio da nije pratio obaveštenje na sajtu škole u vezi održavanja ispita 12.02.2015. godine, pa se neosnovano revizijom dovodi u sumnju zaključak suda u odnosu na bitnu činjenicu saznanje tužioca o datumu održavanja ispita.

Suprotno navodima revizije tužioca, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno i zakonito. Revizijskim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja revizijski razlog saglasan članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, s obzirom da navedeni troškovi nisu opredeljeni.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković