.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 238/2015
04.06.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca M.V. iz Z., koga zastupa punomoćnik Z.Ć., advokat iz Z., protiv tuženog N.– N.S. DOO, N.S., radi poništaja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2819/2014 od 17.11.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2819/2014 od 17.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 483/12 od 05.02.2014. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog br. 20-2-12/6587 od 12.12.2012. godine o otkazu ugovora o radu tužioca br. 10/2012-317 od 01.06.2012. godine, sa pripadajućim aneksima, te je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto na kojem je radio do donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, odnosno na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanjima i radnim sposobnostima. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 141.000,00 dinara. Odbijen je prigovor tuženog o mesnoj nenadležnosti suda.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2819/14 od 17.11.2014. godine, žalba tuženog je odbijena i potvrđena navedena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu, u pobijanom usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odgovor na reviziju podneo je tužilac i predložio da se revizija odbije kao neosnovana.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), a u vezi sa članom 23. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da nema protivvrečnosti između onoga što se u razlozima presude navodi i sadržine isprava, odnosno zapisnika o iskazima datim u sprovedenom postupku i samih tih isprava i zapisnika. Drugostepeni sud je cenio sve žalbene navode od odlučnog značaja, pa su neosnovani i navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 375. i 376. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu prestao radni odnos zbog toga što je, kako se navodi u obrazloženju rešenja, dana 19.09.2012. godine izvršio otuđenje goriva na bušećem postrojenju C-emsko na gradilištu ITS – 2, atar sela H., SO Ž., tako što je u privatno putničko vozilo marke ... iz dva kanistera presuo 20 litara evro dizela, čime je učinio povrede radnih obaveza iz člana 71. stav 1. tačka 2. i 7. Kolektivnog ugovora za N. AD, N.S. Kritičnom prilikom 19.09.2012. godine iz vozila tužioca tuženi nije uzeo uzorak goriva, kako bi se nakon izvršene analize uzorka goriva iz vozila tužioca i uzorka iz cisterne na gradilištu utvrdilo da je reč o istom gorivu. Tužilac je dostavio dokaze da na rezervoaru njegovog automobila nije postojala rešetka, a stanje goriva u rezervoaru bilo je na rezervi, zbog čega je tužilac predlagao da se fotografiše komandna tabla u vozilu, što nije učinjeno. Za dan 19.09.2012. godine i 20.09.2012. godine nije utvrđen manjak goriva u cisterni.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije dokazao svoju tvrdnju da je tužilac iz rezervoara cisterne istočio 20 litara goriva i sipao u svoj privatni automobil, a u smislu člana 231. stav 2. tačka 3. ZPP, na tuženom je bio teret dokazivanja ove činjenice. Stoga je pravilan i zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i člana 71. stav 1. tačka 2. i 7. Kolektivnog ugovora, da se tužiocu otkaže ugovor o radu.
Za svoju odluku o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu, nižestepeni sudovi su dali jasne i valjane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud, a koji se navodima revizije ničim ne dovode u sumnju, budući da se u reviziji osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, ne može izjaviti.
Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao presudu o odbijanju revizije kao neosnovane, budući da se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Sa izloženog, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija,
Branislava Apostolović,s.r.
