Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ukazuje na povrede postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe, što saglasno članu 407. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme broj ... od 01.02.2017. godine, za period od 01.02.2017. godine do 31.07.2017. godine. Aneksom broj ... od 07.03.2017. godine, navedeni ugovor je izmenjen u pogledu vremena za koji je zaključen, u tom smislu da će tužilac kod tuženog da radi u trajanju od 24 meseca i to od 01.01.2017. godine do 31.01.2019. godine, na radnom mestu ..., a zbog povećanog obima posla. Rešenjem tuženog broj ... od 02.06.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog smanjenja obima poslova na radnom mestu na kome je bio raspoređen. Par dana pre otkazivanja ugovora o radu tužiocu 29.05.2017. godine i 30.05. 2017. godine tuženi je zbog povećanog obima posla, zaključio ugovore o radu na određeno vreme sa BB iz ..., za poslove ... i VV iz ..., za poslove ... . Poslovi ... u trenutku kada je tužiocu prestao radni odnos nisu bili ukinuti, a nastavila je da ih obavlja zaposlena GG koja je radila i druge poslove iz oblasti materijalno finansijskog poslovanja tuženog. Dana 31.08.2017. godine tuženi je doneo novi pravilnik kojim je radno mesto ... ukinuto.

Imajući u vidu da je tužiocu prestao radni odnos 02.06.2017. godine, iako je tuženi ugovor na određeno vreme sa tužiocem zaključio za period od 01.02.2017. godine do 31.01.2019. godine i na taj način odredio vreme trajanja ugovora, nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi nije mogao otkazati ugovor o radu tužiocu pre isteka roka na koji je zaključen. Pored toga, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog smanjenja obima poslova koje je obavljao, ali pritom tuženi nije pružio dokaz da je do ovog smanjenja zaista došlo, odnosno da je došlo do prestanka potrebe za daljim radnim angažovanjem tužioca, imajući u vidu da je neposredno pre otkaza ugovora o radu tužiocu zaposlio druga lica za obavljanje poslova zbog povećanog obima posla.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

U konkretnom slučaju, ugovor o radu na određeno vreme, saglasno navedenoj normi, zaključen je zbog povećanog obima posla, sa tačno naznačenim periodom trajanja, pa u takvoj situaciji, suprotno navodima revizije, tuženi nije mogao otkazati ugovor o radu u svakom momentu, već samo istekom roka na koji je zaključen ili ukoliko je došlo do smanjenog obima posla ili ukoliko bi ti poslovi eventualno bili ukinuti. Međutim, tuženi nije dokazao da je došlo do smanjenja obima posla na radnom mestu na kojem je tužilac bio raspoređen, a isto je ukinuto tek nakon prestanka radnog odnosa tužioca.

Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i to odredbu člana 37. stav 1. Zakona o radu, s obzirom da je tužilac sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme i datumski definisao vreme trajanja ugovora, za obavljanje poslova ... zbog povećanog obima posla, a nije dokazao da se obim poslova smanjio i da je iz ovih razloga tužiocu pre isteka roka na koji je ugovor zaključen morao prestati radni odnos.

Kako zahtev za vraćanje tužioca na rad ima akcesorni karakter, a imajući u vidu da je rešenje o otkazu poništeno, pravilna je i odluka u delu kojim je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad do isteka roka na koji je zaključen ugovor o radu na određeno vreme, a navode revizije koji se odnose na reintegraciju Vrhovni kasacioni sud nije posebno obrazlagao, jer ih je tuženi već isticao i u žalbi, a drugostepeni sud ih pravilno cenio.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena dokaza, a time ustvari utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 414. ZPP.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbi člana 153. i 154. ZPP, a zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova je odbijen, jer po ovom pravnom leku tuženi nije uspeo, primenom člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić